Snežana Vukadinović, Ifigenija Radulović

DOI Number
First page
Last page


The motif of insanity was quite frequent in Ancient Greek Literature. In turns, it was viewed as obsession, illness, or just and justified punishment. Insanity always brought some kind of self-inspection and self-cognition. Heracles is an ancient hero who committed a crime against his closest relatives in a state of severe madness. The Serbian epic hero Marko Kraljević shared a similar fate. The authors of the paper will investigate the motives of insanity of both heroes in two different, but traditionally close cultures: Greek and South Slavic. The motif of heroic madness is explored in tragedies related to Heracles, and in Serbian epic poetry known as the epic cycle of Marko Kraljević.


madness/insanity, Heracles, Marko Kraljević, isolation, punishment, conflict, crime, murder

Full Text:



Dover K. (1974). Greek Popular Morality: In the Time of Plato and Aristotle, Oxford: Blackwell

Euripides (1913). Euripidis Fabulae, vol. 2., transl. by G. Murray, Oxford: Clarendon Press.

Euripides (1938). The Complete Greek Drama, edited by Whitney J. Oates and Eugene O'Neill, Jr. in two volumes. 1. Heracles, translated by E. P. Coleridge. New York. Random House

Frye, N. (1957). Anatomy of criticism, University Press, Princeton, 23-28

Garrison E. P. (1991). Attitudes towards suicide in ancient Greece, Transactions and Proceedings of the American Philological Association 121, 1−34

Herodotus (1920). The Histories, with an English translation by A. D. Godley, Cambridge. Harvard University Press, Cambridge, Harvard.

Homeri Opera in five volumes [Homer's works in five books].(1920). Iliad, XIX, ver. 95-105, Oxford University Press, Oxford.

van Hooff A. J. L. (1990). From Autothanasia to Suicide: Self-killing in Classical Antiquity, London: Routledge

Ljubinković N. (2010), Kraljevic Marko, traganje i odgovori, studija iz narodne knjizevnosti I folkkora[Kraljevic Marko, search and answers, study in folk literature and folklore], Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd.

Loma, A. (2015). Вила – олицетворенное неистовство, или что то другое? [Vila - the personification of fury, or something else?]. Etymological Research into Old Church Slavonic. Proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014. (Studia etymologica Brunensia 18), еd. by I. Janyšková, H. Karlíková. Nakladatelství Lidové noviny, Praha, 245–270.

Lord, Albert B. (1960). The Singer of Tales. Cambridge, MA: Harvard University Press, Serbian edition: Lord. A. B. (1990). Pevač priča [The Singer of Tales]. Vol.1,2, preveo S. Glišić, Idea, Beograd. Belgrade.

Low, D. H. (1922). Ballads of Marko Kraljević, lecturer in English in the University of Belgrade. University Press, Cambridge

Maričić G., Šijan, Ž. (2020). Ancient Greeks and Suicide in the tragedies: Sophocles’ Ajax and Euripides’ Heracles, Istraživanja – Journal of Historical Researches. No. 31, Novi Sad, 71.

Radulović, I. (2019). Descent to the Underworld: Imagining life after death in the Greco-Roman and Byzantine Literature, Jezici i kulture u vremenu i prostoru [Languages and Cultures in Time and Space] ed. by Snežana Gudurić, Biljana Radić-Bojanić, Vol. 8/II., Filozofski fakultet, Novi Sad, 245 – 258.

Skok, P. (1988). Etimološki riječnik hrvatskog ili srpskog jezika[ Etymological Dictionary of Croatian or Serbian Language]. tom. 2, Globus, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb. 593.

Sophocles (1912). Sophocles. Vol 1: Oedipus the king. Oedipus at Colonus. Antigone. With an English translation by F. Storr. The Loeb classical library, 20. The Macmillan Company, Londo, New York.

Šofranac, N. (2013). Motiv ludila likova u četiri velike tragedije Williama Shakespearea - “Hamlet”, “Macbeth”, “Othello” i “Kralj Lear” [The motif of madness of the characters in four great tragedies by William Shakespeare - “Hamlet”, “Macbeth”, “Othello” and “King Lear”], doktorska teza, Filološki fakultet, Beograd

Thomée, I.H. (1830). Historia insanorum apoud Graecos [Тhe history of madness among the Greeks]. Bonn.

Vaughan, A. C., (2018). Madness in Greek Thought and Custom. Published by Forgotten Books, United Kingdom. 12, 21-24.

Вукадиновић, С. (2006). Упоредне судбине два хероја: Херакле и Марко Краљевић [Parallel fates of two heroes: Heracles and Marco Kraljevic]. Магистaрски рад, Филозофски Факултет у Новом Саду, Нови Сад.

Вукадиновић, С. (2007). Сукоб Марка Краљевића и мађарског војсковође [Conflict between Marko Kraljević and the Hungarian Commander]. Зборник радова Српско-мађарски односи кроз историју, Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за историју, Нови Сад. 65-72.

Еурипид (1998). Херакле [Euripides. Hercules]. превео Г. Маричић, Паидеиа, Београд.

Лукић, M., Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу [Anthology of folk ballads about Marko Kraljević]. Нови дани, Београд, 9-80

Љубинковић Н. (1994). Краљевић Марко – историја, мит, легенда [Ljubinković, N. Kraljević Marko - history, myth, legend]. Даница, српски народни илустровани календар за годину 1995, друга година, Вукова задужбина, Београд,184-187.

Миливојевић, З. (2007). Емоције [ Emotions]. Novi Sad, 434 – 481.

Платон (1993). Држава [Plato, Republic]. превели Албин Вилхар и Бранко Павловић, БИГЗ, Београд.

Стојковић, С. Ј. (1922). Краљевић Марко: збирка 220 песама и 90 приповедака народних, покупљених из свих крајева српских и осталих југословенских земаља [Kraljevic Marko: a collection of 220 folk poems and 90 folk stories, collected from all Serbian regions and other Yugoslav countries ]. Друштво Св. Саве, Нови Сад

Толстој, С. Раденковић, Љ., (2001). Словенска митологија: енцикопедиски речник [Slavic mythology: encyclopedic dictionary ]. ЦБ, Чигоја, Београд. 80-82.

Фуко, M. (2013). Историја лудила у доба класицизма, [Foucault M.,The History of Madness in the Age of Classicism]. превела Ј. Стакић, Mediterran, Нови Сад, 211-245.

Хомер (1965). Илијада [Homer's Iliad], превод М. Н.Ђурић, Матица Српска – Минeрва, Нови Сад, Суботица.

Чајкановић В. (1994). Студије из српске религије и фолклора 1910-1924 [Studies of Serbian Religion and Folklore 1910-1924]. Књ. 1., СКЗ, БИГЗ, Просвета, Београд, 366-367.



  • There are currently no refbacks.

© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804