КРИВИЧНО ЗАКОНОДАВСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И КРИВИЧНА ДЕЛА УЧИЊЕНА ИЗ МРЖЊЕ/CRIMINAL LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF SERBIA AND HATE CRIMES

Драгана Коларић

DOI Number
-
First page
489
Last page
506

Abstract


Терминолошки посматрано, у кривичном законодавству се не користи тер­мин „злочини мржње“. У кривично-правном смислу говоримо о кривичним де­ли­ма учињеним из мржње, што може или мора да представља отежавајућу околност приликом одмеравања казне или кривична дела добијају посебан, тежи облик ако су учињена из мржње. Законици се у третирању мржње као побуде ме­ђусобно разликују. У криминолошком смислу, правилно је употребљавати из­раз „злочи­ни мржње“, и он је скоро свакодневно на дневном реду истраживача и про­фе­со­ра криминологије почевши од 1980-их година. Овом приликом, не ула­зећи у ра­зли­чите дефиниције овог феномена, правно-догматски, са гледишта кри­вичног пра­ва анализираћемо одредбу члана 54а Кривичног законика Србије, ко­ја носи на­зив „Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учи­ње­но из мржње“. Овом одредбом мржња постаје обавезна отежавајућа околност при­ли­ком одмеравања казне. Проучавајући мржњу, са становишта кривичног пра­ва, аутор најпре даје преглед међународних извора који су најзначајнији за су­про­т­стављање кривичним делима учињеним из мржње. Заузимање става у ве­зи са но­вом одредбом захтевало је и криминално-политичку процену о кори­сно­сти ове инкриминације у сузбијању кривичних дела учињених из мржње, али и ра­зма­трање одређених правних питања на основу којих је аутор дао предлоге de lege ferenda у правцу њеног усавршавања.

Кључне речи:   кривични законик, кривично дело, мржња, отежавајућа околност, побуда.

CRIMINAL LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF SERBIA AND HATE CRIMES

Abstract

As far as criminal legislation is concerned, from the terminological point of view regarding the hate crimes, we most often talk about hatred as aggravating circumstance when determining the sentence, in other words crimes are given special and more serious form if committed out of hatred. In criminology the term “hate crimes” is used and these crimes are on the daily agenda of researchers and criminology professors starting from 1980s. On this occasion, without discussing various definitions of this phenomenon, we shall analyze the provision of Article 54a “Special circumstances for determination of sentence for hate crime” of the Criminal Code of Serbia from legal-dogmatic point of view of criminal law, since according to this provision hatred becomes mandatory aggravating circumstance when determining the sentence. First, the author gives a brief review of the most relevant international sources for suppression of hate crimes. Taking a stand with regards to the new provision required also criminal-political estimation on the usefulness of the new incrimination in suppression of hate crimes, but also the consideration of certain legal issues based on which the author offered de lege ferenda suggestions for improving this provision.

Key words:         criminal code, criminal offence, hatred, aggravating circumstance, incentive


Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Гајин, С. (2010). Појам, облици и случајеви дискриминације. у: Антидискриминациони закон (стр. 9-51). Београд: Центар за унапређење правних студија.

Glet, А. (2009). The German Hate Crime Concept. Internet Journal of Criminology, Nottingham: New University Press, стр. 1-20.

Дробњак, Т. (2010). Кривичноправна заштита од дискриминације. у: Антидискриминациони закон (стр.77-99), Београд: Центар за унапређење правних студија.

Игњатовић, Ђ. (2005). Злочини мржње. Правни живот, Београд: Удружење правника Србије, 54 (9), 3-13.

Коларић, Д. (2008). Кривично дело убиства, Београд: Службени гласник.

Европскa конвенцијa за заштиту људских права и основних слобода, Протокол бр. 12, (2000), Службени лист СЦГ- Међународни уговори. Бр. 9 (2003).

Закон о изменама и допунама Кривичног законика Републике Србије, Службени гласник РС. Бр. 121 (2012).

Закон о изменама и допунама Кривичног закона Републике Српске, Службени гласник РС. бр. 73 (2010).

Jacobs, Ј. Potter, К. (1998). Hate Crimes, Criminal Law and Identity Politics, Oxford: Oxford University Press.

Казненог закона Хрватске, Народне новине РХ. Бр. 125 (2011).

Конвенција Уједињених Нација о уклањању свих облика расне дискриминације, Генерална скупштина Уједињених Нација, Резолуција 2106 А (XX), (1965), Службени лист СФРЈ. Бр. 31 (1967).

Кривични законик Савезне Републике Немачке, (1998). Центар маркетинг: Београд.

Кривични законик Шведске, (www. notisum.se/rnp/sls/lag/19620700.htm, преузето дана 16.06.2013)

Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Генерална скупштина Уједињених Нација, Резолуција 2200А (XXI), (1966), Службени лист СФРЈ. Бр. 7 (1971).

Препорука Комитета министара земаља чланица Савета Европе о мерама за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета, CM/Rec(2010)5.

Стојановић, З. (2007). Устав Републике Србије и материјално кривично законодавство. у: Устав Републике Србије, кривично законодавство и организација правосуђа (стр.11-23). Златибор: Удружење за кривично право и криминологију.

Универзална декларација о правима човека, Генерална скупштина Уједињених Нација, Резолуција 217 (III), (1948)

Устав Републике Србије, Службени гласник РС. Бр. 98 (2006).

Hadson, D. (2009). Hate Crimes, New York :Chelsea House Publishers.

Hate crimes in OSCE Region, Incidents and Responses, (2011), Report for 2011, Warsaw:OSCE and ODIHR.

Chakraborti, N. Garland, J. (2009). Hate Crime-Impact, Causes and Responses, London: Sage Publications.

Council Framework Decision 2008/913/JHA OF 28. November 2008 on combating certain forms and expressions of racism and xenophobia by means of criminal law.

Ћирић, Ј. (2011). Злочини мржње-америчко и балканско искуство. Темида, Београд: Виктимолошко друштво Србије и Прометеј. 14(4), 21-37.

Woods, J.B. (2008). Taking the Hate out of the Hate Crimes: Applying Unfair Advantage Theory to Justify the Enhanced Punishment of Opportunistic Bias Crimes. UCLA Law Review, 56(2), 489-541.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804