УТИЦАЈ ПАПСТВА НА СРБИЈУ И БУГАРСКУ КРАЈЕМ XII И ПОЧЕТКОМ XIII ВЕКА/THE INFLUENCE OF THE PAPACY ON SERBIA AND BULGARIA AT THE END OF 12TH AND BEGINNING OF THE 13TH CENTURY

Владан Станковић

DOI Number
-
First page
583
Last page
596

Abstract


Раскол који се догодио 1054. године посебно је утцао на оном простору на којем су се "сударале" две конфесије. На простору југоисточне Европе, а како показују историјски извори, крајем XII века није било сукоба између две конфесије. Погоршање односа између две конфесије донео је IV крсташки поход. Западна црква, на челу са папом, чинила је све напоре да се раскол превазиће и оствари унију. У раду ће бити приказани односи између Србије и Бугарске и Западне цркве са покушајима остваривања уније.

Кључне речи: Југоисточна Европа, Папство, Србија, Бугарска, краљевска круна, унија.


The split that occurred in 1054 specifically had influence on the area where the two confessions "collided". In the area of Southeast Europe, as shown by the historical sources, in the late twelfth century there was no conflict between the two confessions. Worsening relations between the two confessions brought the fourth crusade. The Western Church, led by the Pope, has taken all the efforts to overcome the schism and to achieve union. The paper present relations between Serbia and Bulgaria and the Western Church with attempts to achieve union.

Кey words: Southeast Europe, Papacy, Serbia, Bulgaria, royal crown, Union.

 


Keywords

Југоисточна Европа, Папство, Србија, Бугарска, краљевска круна, унија.

Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Angelov, D. (2011). Prosopography of the Byzantine World (1204–1261) in the Light of Bulgarian Sources, in: Judtih, H. Guillaume, G. S. (ed.), Identities and Allegiances in the Eastern Mediterranean after 1204, London.

Антоновић, М. (2004). Срби и Лионска унија: неуспео покушај приближавања [Serbia and the Lyon union: Failed Attempt at Connection.] 950 година од великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204) изд. Православни богословски факултет Универзитета у Београду.

Богдановић, Д. (ур.). (1986). Свети Сава, Сабрани списи [Saint Sava, Collected Writings]. Београд.

Бубало, Ђ. (2010). Када је велики жупан Стефан Немањић издао повељу манастиру Хиландару?[When the Great Leader Stefan Nemanjić Issued a Charter to the Monastery of Hilandar?]. у: Стари српски архив 9, 233–41. Београд.

Dibi, Ž. (1989). Vreme katedrala [The Age of Cathedrals]. Beograd.

Fine, J. (1996). The Late medieval Balkans. A Critical Survey from the late Twelfth Century to the Otoman Conquest, Michigan.

Френсис, Д. (2001). Словени у Европској историји и цивилизацији [The Slavs in European History and Civilization]. Београд.

Grumel, V. (1936). Les regestes des actes du patriarcat de Constantinople II, Paris.

Grumel, V. (1947). Les regestes des actes du patriarcat de Constantinople IV, Paris.

Историја cрпског народа I [History of Serbian People I]. (1981). Београд.

Хафнер, С. (2001). Српски средњи век [Serbian Middle Ages]. Београд.

Housley, N. (1999). The theirteenth-century crusades in Mediterranean, In: Abulafia D. (ed.), The New Cambridge Medieval History, Volume V c. 1198–c. 1300. Cambridge.

Калић, Ј. (1979). Црквене прилике у српским земљама до стварања архепископије 1219. године [The State of Church in Serbian Countries until the Creation of the Archbishopric of 1219]. Сава Немањић – Свети Сава, Историја и предање, изд. САНУ, Београд.

Калић, Ј. (2004). Рашка Краљевина [Kingdom of Raska]. Зборник радова византолошког института, 41, 183–189.

Karbić, D; Matijević-Sokol M; Sweeney J. R. (Ed.). (2006), Thomae Archidiaconi Spalatensis Historia Salonitanorum atque Spalatinorum pontificum, Budapest – New York.

Коматина, И. (2014). Ана Дандоло – Прва српска краљица?[Ana Dandolo – the First Serbian Queen?]. Зборник Матице Српске за историју, 7–22.

Коматина, П. (2014). Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I [The Church Policy of Byzantium from the End of Iconoclasm to the Death of Emperor Basil I]. Београд.

Коматина, П. (2012). Појам Бугарске у XI и XII веку и територија Охридске архиепископије [The Term Bulgaria in the 11th and 12th Centuries and the Territory of the Archbishopric of Ohrid]. у: (ур.) Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић, Византијски свет на Балкану, Београд.

Крсмановић, Б. (2012). О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије [On the Relationship Between Administrative and Church Organizations in the Area of the Ohrid Archbishopric]. у: (ур.) Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић, Византијски свет на Балкану, Београд.

Войнов М., Дуйчев И., Лишев С., Примов Б. (ed.), (1965). Латински извори за Българската история III, Българска академия на науките, Институт за исторя, София.

Максимовић, Љ. (2004). Србија и последице IV крсташког рата [Serbia and the Consequences of the Fourth Crusade]. 950 година од великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204), изд. Православни богословски факултет Универзитета у Београду.

Максимовић Љ. (2008), Северни Илирик у VI веку [North Illyricum in the 6 Century]. у: Византијски свет и Срби, Београд.

Максимовић, Љ. (2009). 'Византизми' краља Стефана Радослава ['Byzanthium Phrases' by King Stephen Radoslav”]. Зборник радова византолошког института, 46, 139–147.

Migne, P. (1844-1880). Gesta Innocenti III, Patrologiae Cursus Completus, Series Latina, Paris.

Moore, J. (2009). Pope Innocent III (1160/61-1216): To Root Up and to Plant, Notre Dame.

Morris C. (1989), The Papal Monarchy. The Westren Church from 1050 to 1250, Oxford.

Николов, А. (2011). Stephen Nemanja and the foundation of the Secound Bulgarian empire: 1183-1190 [Stephen Nemanja and the foundation of the Secound Bulgarian empire: 1183–1190 ]. у: Бојовић, Д. (ур.), Стефан Немања и Топлица, Ниш.

Николов, Г. (2009). Вътрешнополитичесткото развитие на възобновеното Българско царство (края на – края на) фактори и проблеми [Internal political development of the renewed Bulgarian Kingdom (end – the end of) factors and issues]. Зборник радова византолошког института, 46, 167–177.

Оболенски, Д. (1991). Шест византијских потрета [Six Byzantine portraits]. Београд.

Оболенски, Д. (1996). Византијски комонвелт [The Byzantine Commonwealth]. Београд.

Potthast, A. (1874). Regesta Pontificum Romanorum, vol. 1. Berlin.

Pressutti, P. (1888–95). Regesta Honorii Papae III, Rome.

Rački, F. (1875). Starine Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti 7 [Antiques of the Yugoslav Academy of Arts and Sciences 7]. Zagreb.

Siecienski, E. (2010). The Filioque. History of doctrinal contraversy. Oxford.

Слијепчевић, Ђ. (1991). Историја српске православне цркве I [History of Serbian Orthodox Church I]. Београд.

Smičiklas, T. (1904). Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II–III, Zagrabiae.

Станковић, В. (2003). Цариградски патријарси и цареви Македонске династије [Constantinople Patriarchs and Emperors of the Macedonian Dynasty]. Београд.

Јухас-Георгијевска, Љ. (ур.). (1988). Стефан Првовенчани, Сабрани списи [Stefan the First Crowned, Collected Writings]. Београд.

Thalloczy L. Jiricek C. Sufflay E. (1913), Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia I, Vindobonae.

Theiner, A. (1863). Veterea monumenta Slavorum meridionalium historiam illustrantia, Rome.

Тodorova, M. (2006). Imaginarni Balkan [Imagining the Balkans]. Beograd.

Успенски, Ф. (2000). Историја Византијског царства од 11. века до 15. века [History of the Byzantine Empire from the 11th century to 15th century]. Београд.

Живковић, Т. (2004). Црквена организација у српским земљама. Рани средњи век [Church Organization in Serbian Countries. The Early Middle Ages]. Београд.

Живојиновић, М. (2004). Света Гора око 1204. године [Mount Athos Around 1204]. 950 година од великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204), изд. Православни богословски факултет Универзитета у Београду.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804