ЦРНА ТРАВА И ЦРНОТРАВЦИ У СВЕТЛУ ИСТРАЖИВАЊА ОДРЖИВОСТИ ИДЕНТИТЕТА СРБА И НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ПОГРАНИЧЈУ ИСТОЧНЕ И ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ/CRNA TRAVA AND ITS RESIDENTS: A STUDY OF THE SUSTAINABILITY OF THE IDENTITY OF SERBS AND ETHNIC MINORITIES IN THE BORDE

Сузана Марковић Крстић

DOI Number
-
First page
543
Last page
562

Abstract


Рад се базира на широком опусу истраживачких налаза који представљају емпиријску основу за социолошку анализу друштвеног живота у општини Црна Трава у пограничју југоисточне Србије. Интерпретација добијених резултата истраживања заснива се на интегративном теоријско-методолошком приступу у проучавању димензија социодемографских промена сеоских насеља, функционисања породичних газдинстава, квалитета живота младих и старијих људи на селу, модификовања појединих обичаја, као и религијских и друштвених функција вашара/сабора и култних места. Поред тога, у раду се разматрају друштвене улоге свештеника, узорника, занатлија и учитеља с аспекта њиховог доприноса одрживости идентитета Срба и националних мањина у пограничној општини Црна Трава. Емпиријски и статистички налази до којих се дошло, с једне стране, указују на економску неразвијеност, сиромаштво, депопулацију и старење становништва већине села у пограничју југоисточне Србије, а напуштене куће и „угасла огњишта“ убедљиво говоре о демографском слому и „драми“ српског села као све видљивијем исходу. С друге стране, одржавање и неговање културне традиције, поштовање обичаја и постојање религијских веровања, уз извесну модификацију у складу са друштвено-економским контекстом, сведоче о опстајању и одрживости националног идентитета Срба и националних мањина у општини Црна Трава, али и о могућностима развоја, упркос бројним социекономским проблемима са којима се Црнотравци сусрећу живећи у овој неразвијеној пограничној општини.

Кључне речи: социодемографске промене у општини Црна Трава, квалитет живота младих и старијих Црнотраваца, занатлија и учитељ у пограничју, национални идентитет.

 

The paper is based on a wide range of research findings which represent an empirical basis for a sociological analysis of the social life in the municipality of Crna Trava, located on the borderlands of Southeast Serbia. An interpretation of the research results based on the integrative theoretical and methodological approach to the study of the dimensions of socio-demographic changes in rural settlements, functioning family farms, the quality of life of young people and older people in the countryside, to modify certain practices, as well as the religious and social roles of fairs and cult places. In addition, the paper discusses the social role of priests, role models, artisans and teachers in terms of their contribution to the sustainability of the identity of the Serbs and national minorities in the border municipality of Crna Trava. The empirical and statistical findings that have been reached, on one hand, point to the economic underdevelopment, poverty, depopulation and the ageing of the population in most villages in the borderlands of Southeast Serbia, while the abandoned houses and „extinguished hearths” are a strong indicator of the demographic collapse, and the „drama” in the Serbian village is a clear and visible outcome. On the other hand, the maintenance and fostering of cultural traditions, respect for the customs and the existence of religious beliefs, with some modification in accordance with the socio-economic context, bear witness to the survival and sustainability of the national identity of the Serbs and ethnic minorities in the municipality of Crna Trava, but also to the possibilities of development, despite a number of socio-economic problems the people of Crna Trava encounter living in this underdeveloped border municipality.

Key words: craftsman, quality of life, national identity, borderland, socio-demographic changes, teacher, Crna Trava, Crnotravci.


Keywords

социодемографске промене у општини Црна Трава, квалитет живота младих и старијих Црнотраваца, занатлија и учитељ у пограничју, национални идентитет.

Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Димитријевић, Д. (1985). Црна Трава и њени грађевинари. [Crna Trava and its Builders]. Београд: ОГРО „Црнотрвац”.

Ђорђевић, Д. Б. (2005). „Верско мањинство: врсте и разјашњења”, [“Religious Minorities: Types and Classifications”], Tеме, 29(1–2), 145–159.

Каниц, Ф. (2007). Србија. Срби и становништво од римског доба до краја XIX века. [Serbia. Serbs and the Population of the Roman Period to the End of XIX Century]. Књига II, Београд: Logos art.

Костадиновић, Р. (1968). Црна Трава и Црнотравци. [Crna Trava and Crnotravci]. Лесковац: Графичко предузеће „Напредак”.

Марковић Крстић, С. и А. Костић (2014а). „Прокопље: вашар и традиционални сабор печалбара и неимара у Црној Трави” [“Prokoplje: the Traditional Fair and Gathering of Migrant Workers and Builders in Crna Trava”] у: Вашар у пограничју источне и југоисточне Србије, пр. Д. Б. Ђорђевић, Д. Тодоровић и Д. Крстић, стр. 251–278. Нови Сад: Прометеј и Ниш: Машински факултет.

Марковић Крстић, С. и А. Костић (2014б). „Црнотравско градитељство: Стојадин Аризановић – зидар фабричких димњака – између земље и неба (Црна Трава)” [“The Building Trade of Crna Trava: Stojadin Arizanović – A Builder of Industrial Chimneys – Between the Earth and the Sky (Crna Trava)”], у: Занатлија у пограничју источне и југоисточне Србије, пр. Д. Крстић, Д. Б. Ђорђевић и С. Марковић Крстић, стр. 275–319. Нови Сад: Прометеј и Ниш: Машински факултет.

Марковић Крстић, С. и А. Костић. (2014в). „Измиче живот из нашег села: казивања Преслапчанина Звонка Михајловића” [“Life Running out of Our Village: The Story of Zvonko Mihajlović from Prelap”], у: Људи из пограничја говоре, пр. М. Тасић, Д. Здравковић и Д. Крстић, стр. 53–70. Врање: Учитељски факултет.

Марковић Крстић, С. и А. Костић (2014г). „Између ведре прошлости и неизвесне будућности: породично газдинство из Преслапа (Црна Трава)” [“The Family Farm in Preslap: Between a Cheerful Past and an Uncertain Future”], у: Породично газдинство у пограничју источне и југоисточне Србије, пр. Д. Б. Ђорђевић и М. Вуковић, стр. 157–175. Нови Сад: Прометеј и Ниш: Машински факултет.

Marković Krstić, S. and A. Kostić. (2014д). “Zapis (The Cross) in the Border Area of Crna Trava: A Symbiosis of the Religious and Social Lives of the Village of Mlačište”. In Cult Places on the Border, edited by D. B. Đorđević, D. Todorović and D. Krstić, pp. 265–283. Niš: YSSSR and Faculty of Mechanical Engineering at the University of Niš.

Марковић Крстић, С. и А. Костић (2014ђ). „Васпитно-образовно и друштвено деловање учитеља у црнотравском пограничју” [“Educational and Social Actions of Teachers in the Border Municipality of Crna Trava”], у: Учитељ у пограничју источне и југоисточне Србије, пр. М. Јовановић, Д. Здравковић и В. Трифуновић, стр. 91–117. Ниш: Филозофски факултет.

Марковић Крстић, С. и А. Костић (2014е). „Талентом преко граница: сликар Добри Стојановић (Црна Трава)” [“Across Borders by Means of Talent: Dobri Stojanović, A Painter (Crna Trava)”], у: Узорник у пограничју источне и југоисточне Србије, пр. Д. Б. Ђорђевић, В. Трифуновић и Њ. Драговић, стр. 225–256. Нови Сад: Прометеј и Ниш: Машински факултет.

Марковић Крстић, С. и А. Костић (2013а). „Од усамљеничког живота до бекства од људи: Савета Маринковић из Калне Црнотравске” [“From a Lonely Life to the Escape From People: Saveta Marinković from Kalna Crnotravska”], у: Старији људи у пограничју источне и југоисточне Србије, пр. Л. Милошевић Радуловић, Ј. Петровић и И. Илић Крстић, стр. 141–159, Београд: Службени гласник и Ниш: Машински факултет.

Marković Krstić S. and A. Kostić (2013б). “The Activities of the Clergy in the Border Area of Crna Trava”. In A priest on the border, edited by D. B. Đorđević, D. Todorović and M. Jovanović, pp. 165–181, Niš: YSSSR and Faculty of Mechanical Engineering at the University of Niš.

Марковић Крстић, С., Костић, А. и Д. Здравковић (2013в). „Етничка панорама пограничних општина: Црна Трава и Трговиште” [“The ethnic panorama of border municipalities: Crna Trava and Trgovište”], Теме 37, бр. 3 (2013): 1179–1198.

Марковић Крстић, С. и М. Јовановић (2012). „Преслап (Црна Трава)” [“Preslap (Crna Trava”], у: Село у пограничју источне и југоисточне Србије, пр. Д. Б. Ђорђевић, Ђ. Стевановић и Д. Тодоровић, стр. 289–314. Београд: Службени гласник и Завод за проучавање села.

Марковић Крстић, С. (2010). „Сеоска омладина образовном путањом до аутостраде” [“The Village Youth’s Educational Path to Motorway”], у: Од путање до аутостраде. Споменица Јована Ћирића, пр. Д. Б. Ђорђевић, А. Г. Костадиновић и Љ. Р. Митровић, стр. 103–117. Ниш: ЈУНИР и Универзитетска библиотека „Никола Тесла”.

Милићевић Ђ. М. (1884). Краљевина Србија [The Kingdom of Serbia]. Кр. Срп. Државне штампарије.

Наумовић, М. С. и Ј. Петковић (2011). „Југоисточна Србија – села без будућности” [“Southeastern Serbia – Villages Without Future”], у: Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика, пр. Љ. Митровић, стр. 149–166. Београд и Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.

Николић, Р. Т. (1912). „Крајиште и Власина” [“Krajište and Vlasina”], Антропогеографска проучавања, Етнографски зборник, књ. XVIII, у: Насеља српских земаља, Ј. Цвијић, књига VIII, Београд: Српска Краљевска Академија. (Књига преузета са сајта

http://books.google.rs/books/about/Kraji%C5%A1te_i_Vlasina.html, септембра 2014)

Новаковић, С. (1965). Село [Village]. Београд: Српска књижевна задруга.

Рашевић, М. и Г. Пенев (2011). „Црна Трава: пример екстремног демографског урушавања” [“Crna Trava: An Example of Extreme Demographic Collapsing”], у: Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика, пр. Љ. Митровић, стр. 119–132. Београд и Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и универзитета у Нишу.

Републички завод за статистику (2014). Становништво [Population]. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима, књ. 20, Београд.

Републички завод за статистику (2012а). Становништво [Population]. Старост и пол. Подаци по насељима, књ. 2, Београд.

Републички завод за статистику (2012б). Становништво [Population]. Национална припадност. Подаци по општинама, књ. 1, Београд.

Симоновић-Монка, С. (1983). Печалбарство и немарство црнотравског краја [Migrant Workers and Building in Crna Trava]. Београд: Београдски издавачко-графички завод и Црна Трава: СИЗ културе општине Црна Трава.

Форски Манић, Д. (2006). „Печалбари” [“Migrant workers”] у: Власотиначки зборник 2, пр. В. Стаменковић и др., стр. 301–310. Власотинце: Културни центар.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804