LEGAL BASIS FOR SYMBOLISM DISAPPEARANCE IN SACRAL ART (Abolition of regulations that were not good [Ezek 20, 25])

Tihon M. Rakićević

DOI Number
-
First page
1057
Last page
1072

Abstract


Symbolism is a characteristic of the ancient Christian art. Symbolic and character representations did not seek realism and credibility. Its sacral meaning considered as consecrated was wrapped in esoteric language, but behind simple images, reality lies deep within. Symbolic language expanded and developed easily. However, clear art relieved old symbols and all elements hiding its content. The Quinisext council rule gives first more specific shape of art theory and foundation for the further art growth. In the previous period symbolism was dominant but it was temporary in nature. Symbolism was “other statutes that were not good” (Ez 20, 25).


Keywords

Sacral, Symbolism, Realism, Quinisext council.

Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Γερμανός Κωνσταντινουπόλεως, Ἐπιστολαί, PG 98: 163–222.

Γρηγόριος ὁ Παλαμάς, Ὁμιλία ΛΖ, PG 151: 459–473.

Ιωάννης ὁ Δαμασκηνός, Λόγος δεύτερος ἀπολογητικός πρός τοὺς διαβάλλοντας τὰς ἀγίας εικόνας, PG 94: 1283–1318.

Ιωάννης ὁ Δαμασκηνός, Λόγος πρώτος ἀπολογητικός πρός τοὺς διαβάλλοντας τὰς ἀγίας εικόνας, PG 94: 1231–1283.

Κλήμης ὁ Ἀλεξανδρεῦς, Παιδαγωγός, PG 8: 247–685.

Mansi, J. D. Acta Conciliorum Oekoumenicorum nova et amplissima collectio, Florentia 1759.

Свештени Канони Цркве (2005) (превод са грчког и словенског и напомене Епископа Атанасија). Београд: издају: Митрополије и Епархије: Црногорско-Приморска, Дабро-Босанска, Новограчаничка, Бачка, Далматинска, Захумско-Херцеговачка и Приморска, Православни Богословски факултет београдског универзитета, Манастир Тврдош.

Age of Spirituality: Late Antique and Early Christian Art, Third to Seventh Century (1979), ed. Weitzmann, K., New York: The Metropolitan Museum of Art.

Biderman, H. (2004). Rečnik simbola, Beograd: Plato.

Bigham, S. (1992). Les chrétiens et les images: Les attitudes envers l'art dans l'Église ancienne. Montréal: Éditions Paulines.

Dagron, G. (1994). L’Image de culte et le portrait. U: Guillou, A. et Durand, J. (éd.) (1994) Byzance et les images. Cycle de conférences organisé au musée du Louvre par le Service culturel du 5 octobre au 7 décembre 1992 (pp. 121-150). Paris: La Documentation francaise.

Dulaey, М (2001). Des forêts de symboles. L'initiation chrétienne et la Bible (Ier-VIe s.), Paris: Hachette.

Elsner, J. (1998). Imperial Rome and Christian Triumph, Oxford: Oxford University Press

Evdokimov, P. (1970). L’art de l’icône, théologie de la beauté, Bruges: Desclée De Brouwer.

Флоровский, Г. (1990). Восточные Отцы V–VIII веков2, Paris: Ymca-Press.

Gerbran, A. & Ševalije, Ž. (2004). Rečnik simbola, Novi Sad: Stylos.

Grabar, A. (1966). Le Premier Art Chrétien, Paris: Gallimard. 200–395

Gerke, F. (1973). Kasna antika i rano hrišćanstvo, Novi Sad: Издавачко предузеће „Братство јединство“.

Языкова, И. К. (1995). Богословие иконы, Москва: Общедоступный Православный Университет.

Карташов, А. В. (1995), Васеленски Сабори, Том I, Београд, издаје ФИДЕБ ‐ Издавачка установа Епархије банатске.

Лосский, В. Н. (2004), Очерк мистического богословия восточной церкви, догматическое богословие, Киев: Общество любителей православной литературы, Издательство имени святителя Льва, папы Римского.

Lossky, V. (2003). La tradition et les traditions. U: Le sens des icôns, Paris: Izdavač Les Éditions du Cerf. Str. 9 – 23.

Morris, L. (1988). NZK, Ivan, Novi Sad: Izdavač.

Ракићевић Т. (2016). Икона у Литургији: смисао и улога2; Београд–Манастир Студеница: Институт за теолошка истраживања при Православном богословском факултету Универзитета у Београду; Манастир Студеница.

Ракићевић, Т. (2012) Традиционални темплон (олтарска преграда) унутар праволинијског концепта(од „Почетка“ [пост 1, 1] ка „Доласку“ Христа – Месије [отк 22, 20]), У: Шијаковић, Б. (уредник), Српска теологија данас (СТД), књ. 3 (стр. 391–406). Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ.

Ракићевић, Т. (2011) Литургијски доживљај иконе, Светог писма и богослужбених текстова. У: Шијаковић, Б. (уредник), Српска теологија данас (СТД), књ. 2 (стр. 301–314). Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ.

Σιώτου, Μ. (1994). Ἱστορία καὶ Θεολογία τῶν ἰερῶν εἰκόνων2, Ἀθήνα: Ἀποστολική Διακονία, Ἔκδοσις Β’.

Τσελεγγίδης Δ. Ι. (1984). Ἡ Θεολογία τῆς εἰκόνας ἡ ἀνθροπολογική σημασία τησ, докторска дисертација поднета Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, Θεσσαλονίκης.

Успенский, Л. (1997). Богословие иконы православной Церкви, Москва: Братство во имя святого князя Александра невского.

Volbach, W. F. (1961). Early Christian Art, London: Hirmer.

Vrame, A. C. (1999). The Educating Icon, Teaching Wisdom and Holliness in the Orthodox Way, Brookline, Massachusetts: Izdavač: Holy Cross Orthodox Press.

Wilpert, J. (1901). Die Malereien der Katakomben Roms, Freiburg

Зизјулас, J. (2001). Символизам и реализам у православном богослужењу (особито у светој Евхаристији). Саборност, 1–4, година VII, strane 13 - 35. Пожаревац: Епархија браничевска.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804