ЕВОЛУЦИОНО-НЕУРОРАЗВОЈНЕ ОСНОВЕ РИЗИЧНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ: СОЦИЈАЛНОПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ/EVOLUTIONARY-NEURODEVELOPMENTAL BASES OF RISK BEHAVIOUR AMONG YOUTH: SOCIAL-PEDAGOGICAL IMPLICATIONS

Стефан Нинковић, Тихомир Тихомир Лазаревић

DOI Number
-
First page
1515
Last page
1531

Abstract


Апстракт

Адолесценција је еволуционо сачувана развојна фаза коју карактеришу драматичне физичке, хормоналне, неуролошке и понашајне промене. Једно од основних својстава адолесценције је повећана склоност ка учествовању у непромишљеном и ризичном понашању. Међутим, веће учествовање младих у преузимању ризика, у односу на одрасле и децу, не може бити искључиво тумачено непромишљеним игнорисањем ризика, ирационалношћу, илузијом о властитој нерањивости, или пак погрешном перцепцијом ризичних ситуација.

У раду се из перспективе два теоријско-искуствена оквира - социјалне неуронауке и еволуционе биологије - дискутује о ризичном понашању адолесцената. У првом делу рада се експлицира неопходност де-драматизације адолесценције. У другом, централном делу рада представљени су основни налази неуробиолошких истраживања адолесценције, као и основни постулати еволуционог модела ризичног понашања адолесцената. Коначно, аутори елаборирају потенцијалне социјалнопедагошке импликације савремених сазнања о адолесценцији. Представљени концептуални оквир омогућава интерпретирање онога што се већ зна о ризичном понашању адолесцената, и истовремено нуди нове претпоставке, сугерише нове правце истраживања и представља јединствену платформу за креирање свеобухватних превентивних интервенција.

Кључне речи: адолесценција, ризично понашање, мозак, превенција

 

Adolescence is an evolutionarily-preserved developmental stage which is characterized by dramatic physical, hormonal, neurological, and behavioral changes. One of the basic characteristics of adolescence is an increased tendency towards participation in reckless and risk behavior. However, greater youth involvement in risk-taking, in comparison with adults and children, cannot be entirely explained by reckless disregard of risk, irrationality, the illusion of own invulnerability, or rather by the wrong perception of risky situations.

In this paper, the risk behavior in adolescents is discussed from the perspective of two theoretical-empirical frameworks – social neuroscience and evolutionary biology. The first part of the paper explicates the necessity of de-dramatization of adolescence. In the second, central, part of the paper, the basic findings of neurobiological research on adolescence are presented, as well as the basic postulates of the evolutionary model of risk behavior in adolescents. Finally, the authors elaborate on the potential social-pedagogical implications of modern knowledge of adolescence. The presented conceptual framework enables the interpretation of what is already known about risk behavior in adolescents and, at the same time, provides new assumptions, suggests new research directions, and presents a unique platform for the creation of comprehensive preventive interventions. 

Key words: adolescence, risk behavior, brain, prevention


Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Andrić, S., Kostić, T., Andrić, N., Zorić, S. (2006). Uporedna fiziologija životinja [Comparative animal physiology]. Novi Sad: Prirodno- matematički fakultet.

Arnett, J. (1999). Adolescent storm and stress, reconsidered. American Psychologist, 54 (5), 317-326. doi: 10.1037/0003-066X.54.5.317

Blakemoore, S. (2008). Social brain in adolescent. Nature Reviews Neuroscience, 9, 267-277. doi:10.1038/nrn2353

Boyce, T., Ellis, B. (2005). Biological sensitivity to context: I. an evolutionary-developmental theory of the origins and functions of stress reactivity. Development and Psychopathology, 17 (2), 271-301. doi: 10.1111/j.1467-8721.2008.00571.x

Frankenhuis, W., Del Giudice, M. (2012). When do adaptive developmental mechanisms yield maladaptive outcomes? Developmental Psychology, 48 (3), 628-642. doi: 10.1037/a0025629

Dahl, R. (2004). Adolescent brain development: a period of vulnerabilities and opportunities (keynote address). Annals of the New York Academy of Sciences, 1021, 1-22. doi: 10.1196/annals.1308.001

Forbes, E., Dahl, R. (2010). Pubertal development and behavior: hormonal activation of social and motivational tendencies. Brain and Cognition, 72 (1), 66-72. DOI: 10.1016/j.bandc.2009.10.007

Doremus-Fitzwater, T., Varlinskaya, E., & Spear, L. (2010). Motivational systems in adolescence: possible implications for age differences in substance abuse and other risk-taking behaviors. Brain and Cognition, 72 (1), 114-123. DOI: 10.1016/j.bandc.2009.08.008

Gatti, U., Tremblay, R., & Vitaro, F. (2009). Iatrogenic effect of juvenile justice. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 50 (8), 991-998. DOI: 10.1111/j.1469-7610.2008.02057.x

Ellis, B., Figueredo, A., Brumbach, B., & Schlomer, G. (2009). Fundamental dimensions of environmental risk: the impact of harsh versus unpredictable environments on the evolution and development of life history strategies. Human Nature, 20, 204-268. DOI: 10.1007/s12110-009-9063-7

Ellis, B., Boyce, W., Belsky, J., Bakermans-Kranenburg, M., & van Ijzendoorn, M. (2011). Differential susceptibility to the environment: An evolutionary neuro-developmental theory. Development and Psychopathology, 23 (1), 7-28. DOI: http://dx.doi.org/10.1017/S0954579410000611

Ellis, B., Del Giudice, M., Dishion, T., Figueredo, A., Gray, P., Griskevicius, V., Hawley, P., Jacobs, J., Janee, J., Volk, A., & Wilson, D. (2012). The evolutionary basis of adolescent risk behavior: implications for science, policy, and practice. Developmental Psychology, 48 (3), 598-623. doi: 10.1037/a0026220

Kärnä, A.,Voeten, M., Little, T., Poskiparta, E., Kaljonen, A., & Salmivalli, C. (2011). A large-scale evaluation of the KiVa antibullying program: grades 4-6. Child Developmental, 82 (1), 311-330. DOI: 10.1111/j.1467-8624.2010.01557.x

Kovačević, R., Kostić, T., Andrić, S., Zorić, S. (2005). Opšta fiziologija životinja [General animal physiology]. Novi Sad: Prirodno-matematički fakultet.

Luna, B., Padmanabhan, A., & O’Hearn, K. (2010). What has fMRI told us about the development of cognitive control through adolescence? Brain and Cognition, 72 (1), 101-113. DOI: 10.1016/j.bandc.2009.08.005

Moffitt, T. (1993). Adolescence-limited and life-course-persistent antisocial behavior: a developmental taxonomy. Psychological Review, 100 (4), 674-701. doi: 10.1037/0033-295X.100.4.674

Nešić, M., Kostić, J., Nešić, V., Čičević, S. (2013). Neurobiologija adolescencije [Neurobiology of adolescence]. In B. Dimitrijević (ed.), Humanizacija univerziteta (pp. 281-297). Niš: Filozofski fakultet u Nišu.

Ninković, S. (2011). Izazovi socijalnopedagoške delatnosti u školi [The challenges for the future of social-pedagogical activity in school]. Pedagoška stvarnost, 57 (5-6), 528-538.

Popadić, D. (2009). Nasilje u školama [Bullying in schools]. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Reyna, V., Farley, F. (2006). Risk and rationality in adolescent decision making: implication for theory, practice and public policy. Psychological Science in the Public Interest, 71 (1), 1-44. doi: 10.1111/j.1529-1006.2006.00026.x

Somerville, L., Jones, R., & Casey, B. (2010). A time of change: behavioral and neural correlates of adolescent sensitivity of appetitive and aversive environmental cues. Brain and Cognition, 72 (1), 124-133. DOI: 10.1016/j.bandc.2009.07.003

Spear, L. (2000). The adolescent brain and-age related behavioral manifestations. Neuroscience and Biobehavioral Reviews, 24, 417-463. DOI: 10.1016/S0149-7634(00)00014-2

Steinberg L., Morris A. (2001). Adolescent development. Journal of Cognitive Education and Psychology, 2 (1), 55-87. DOI: http://dx.doi.org/10.1891/194589501787383444

Steinberg, L. (2008). A social neuroscience perspective on adolescent risk-taking. Developmental Review, 28, 78-106. DOI: 10.1016/j.dr.2007.08.002

Vaillancourt, T. (2013). Do human females use indirect aggression as an intrasexual competition strategy? Philosphical Transaction of the Royal Society B., 368 (1631), 1-7. doi:10.1098/rstb.2013.0080

Uljarević, M., Nešić, M. (2008). Uloga pojedinih struktura mozga u percepciji i ekspresijiemocija [Functions of certain brain structures in the perception and expression of emotion]. Godišnjak za psihologiju, 5 (6-7), 41-61.

Zins, J., Elias, M. (2007). Social-emotional learning: promoting the developments of all students. Journal of Educational and Psychological Consultation, 17 (2-3), 233-255. DOI: 10.1080/10474410701413152


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804