НЕУХВАТЉИВА СУШТИНА ПОПУЛИЗМА: СТРУКТУРА ПОПУЛИСТИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ У ХОЛАНДИЈИ/THE ELUSIVE SUBSTANCE OF POPULISM: STRUCTURE OF POPULIST IDEOLOGY IN THE NETHERLANDS

Бојан Тодосијевић

DOI Number
-
First page
1121
Last page
1146

Abstract


Апстракт

У раду се анализира у којој мери јавно мнење Холандије показује елементе организоване идеолошке структуре која би се могла назвати популистичком. У првом делу рада се испитују релације између неколико кључних атрибута популизма, као што су етноцентризам, економски егалитаријанизам, и анти-елитизам. Циљ је да се утврди у којој мери ти атрибути конвергирају ка општијој популистичкој идеологији. У другом делу рада се анализира додатна експланаторна вредност када се популистички атрибути као предиктори партијских преференција додају варијаблама које чине стандардни модел политичке подршке. На тај начин се пореде идеолошки профили симпатизера популистичких партија са супротних страна политичког спектрума. Коначно, пореде се идеолошки корени симпатија према традиционалним политичким партијама и онима означеним као популистичким. Емпиријску основу за проучавање наведених проблема представљају подаци истраживања јавног мнења у вези Холандских парламентарних избора. Резултати не подржавају идеју о постојању општије, супстантивно засноване популистичке идеологије. Међутим, изолована је димензија која одговара ‘танкој суштини’ популизма, која се састоји од индикатора политичке алијенације, анти-елитизма и политичког цинизма. С обзиром на идеолошку садржину, тј. улогу етноцентризма, у јавном мењу Холандије популизам је једнак десничарском популизму. Затим, подаци не подржавају виђење да је анти-елитизам она идеолошка суштина која је заједничка како за левичарски тако и за десничарски популизам. Коначно, ’танка суштина популизма’ се показала као статистички небитна за разумевање партијских преференција у Холандији, било за партије које се сматрају популистичким било за традициналне партије.

 

Кључне речи: популизам, идеологија, етноцентризам, политичка алијенација, политичке партије, Холандија

 

Abstract

This paper provides a detailed study of Dutch public opinion data in order to establish to what extent there are elements of an organized ideological structure that could be termed ‘populist’. The first part of the paper examines the relationships among several of the typical attributes of populism, such as ethnocentrism, economic redistribution, and anti-elitism are analysed. The goal is to examine to what extent these attributes tend to converge towards a higher-order populist ideology. The second part of the paper examines the added explanatory value when populist attributes are entered as predictors of party preferences, in addition to variables operationalizing the traditional politics. Attitudinal profiles of supporters of populist parties from the opposite sides of the ideological spectrum are compared. Finally, attitudinal roots of populist parties’ preferences are compared against those of the mainstream, established parties. The outlined problems are examined using data from the Dutch Parliamentary Election Studies (DPES).

The results provided no evidence for the existence of a more general, substantively grounded populist ideology, only for the thin populist core, containing various indicators of political alienation and anti-elite orientation. With regard to the ideological content, the findings suggest that, in Dutch public opinion, populism equals right-wing populism. Furthermore, no support is found for the claim that anti-elite ‘core’ is a common ideological ground that unites supporters of left- and right-wing populist parties. Finally, the ‘thin ideological core’ of populism proved inconsequential for understanding party preferences in the Netherlands, whether populist-labelled or otherwise.

 

Key words: populism, ideology, ethnocentrism, political alienation, political parties, the Netherlands


Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Akkerman, A., Mudde, C., & Zaslove, A. (2013). How populist are the people? Measuring populist attitudes in voters. Comparative Political Studies, 47(9), 1324-1353.

Belanger, E., & Aarts, K. (2006). Explaining the rise of the LPF: issues, discontent, and the 2002 Dutch election. Acta politica, 41(1), 4-20.

Betz, H. G. (1993). The New Politics of Resentment: Radical Right-Wing Populist Parties in Western Europe. Comparative Politics, 25(4), 413-427.

Canovan, M. (2002). Taking Politics to the People: Populism as the Ideology of Democracy. In Y. Mény & Y. Surel (Eds.), Democracies and the populist challenge (pp. 25-44). Basingstoke, UK: Palgrave.

Derks, A. (2006). Populism and the Ambivalence of Egalitarianism. How Do the Underprivileged Reconcile a Right Wing Party Preference with Their Socio-Economic Attitudes? World Political Science Review, 2(3), 175-200.

Fennema, M. (2005). Populist Parties of the Radical Right. In: J. Rydgren (Ed.), Movements of Exclusion: Radical Right-Wing Populism in the Western World (pp. 1-24). New York: Nova Science Publishers.

Fuchs, D. & H.D. Klingemann (1990). The Left-right Scheme: Theoretical Framework. In K. M. Jennings & , J. W. van Deth, et al. (Eds.), Continuities in Political Action: A Longitudinal Study of Political Orientations in Three Western Democracies. Berlin: Walter de Gruyter.

Ivarsflaten, E. (2008). What Unites Right-Wing Populists in Western Europe? Re-Examining Grievance Mobilization Models in Seven Successful Cases. Comparative Political Studies, 41(1), 3-23.

March, L., & Mudde, C. (2005). What's left of the radical left? The European radical left after 1989: Decline and mutation. Comparative European Politics, 3(1), 23-49.

Mudde, C. (2004). The populist zeitgeist. Government and Opposition, 39(4), 541-563.

Pauwels, T. (2010). Explaining the Success of Neo-liberal Populist Parties: The Case of Lijst Dedecker in Belgium. Political Studies, 58(5), 1009-1029.

Pellikaan, H., de Lange, S. L., & Van der Meer, T. (2007). Fortuyn's legacy: Party system change in the Netherlands. Comparative European Politics, 5(3), 282-302.

Rooduijn, M. (2014). Vox populismus: a populist radical right attitude among the public? Nations and Nationalism, 20(1), 80-92.

Schamis H. E. (2006). Populism, socialism, and democratic institutions. Journal of Democracy, 17(2), 20-34.

Stanley, B. (2008). The thin ideology of populism. Journal of Political Ideologies, 13(1), 95-110.

Taggart, P. (2000). Populism. Buckingham: Open University Press.

Taguieff, P. A. (1995). Political science confronts populism: from a conceptual mirage to a real problem. Telos, 1995(103), 9-43.

Todosijević, B., K. Aarts and H. van der Kaap (2010). Dutch Parliamentary Election Studies Data Source Book 1971-2006. The Hague: DANS Data Guide 7.

Van der Brug, W. (2003). How the LPF fuelled discontent: Empirical tests of explanations of LPF support. Acta Politica, 38(1), 89-106.

Van der Brug, W., & Fennema, M. (2007). What causes people to vote for a radical-right party? A review of recent work. International Journal of Public Opinion Research, 19(4), 474-87.

Zaslove, A. (2008). Here to stay? Populism as a new party type. European review, 16(3), 319-336.

Zaslove, A. (2009). The populist radical right: Ideology, party families and core principles. Political Studies Review, 7(3), 309-318.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804