AN ACT OF BANDITRY AGAINST THE JAŠUNJA MONASTERY IN 1782

Aleksandar Fotić

DOI Number
https://doi.org/10.22190/TEME180519014F
First page
159
Last page
171

Abstract


The Ottoman archival material kept in the practically inaccessible Archive of the Jerusalem Patriarchate includes a very important document which testifies to an act of banditry against the “Jašunja monastery” in 1782. The outcome was one lethally wounded monk. The most reasonable explanation for the document ending up in the Archive of the Patriarchate of Jerusalem is that it was found among the effects of monk Gavril who had obviously set out on a pilgrimage, but then died in Jerusalem. The analysis of the document is instructive of the legal procedure followed by the Ottoman authorities and their conduct towards the monasteries in the case of robberies. The document also substantiates the view that the Ottoman Empire’s impoverished European provinces saw an increasing crime rate in the second half of the 18th century.


Keywords

Monastery of Jašunja, banditry, 1782, Leskovac kadı court, Ottoman Empire.

Full Text:

PDF (Cрпски)

References


ИЗВОРИ

ʼΑρχεῖου του Πατριαρχείου ʽΙεροσολύμων [Архив Јерусалимске патријаршије], VII, Г 16/15.

ЛИТЕРАТУРА

Ayduz, S. (1995). Osmanlı Devleti’nde Muneccimbaşılık. Osmanlı Bilimi Araştırmaları, 1, 159–207.

Aydüz, S. (2006). Muvakkithâne. In Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi: Muhammediyye – Münâzara (Vol. 31, pp. 413–415). Ankara: Türkiye Diyanet Vakfı.

Blois, F. C. de. (1999). Taʼrīkh. I. Dates and Eras in Islamic World. 1. In the Sense of ʻDate, Datingʼ, etc. In Encyclopaedia of Islam. CD-ROM Edition v. 1.0. Leiden: Koninklijke Brill NV.

Ћоровић-Љубинковић, М. (1950). Јашуњски манастири [Jašunja Monasteries]. Старинар, I, 229–236.

Фотић, А. (1999). Хуџет [Hüccet]. У С. Ћирковић и Р. Михаљчић (Прир.), Лексикон српског средњег века [The Lexicon of Serbian Middle Ages] (стр. 787–788). Београд: Knowledge.

Фотић, А. (2000). Света Гора и Хиландар у Османском царству XV–XVII век [Mount Athos and Hilandar in the Ottoman Empire 15th–17th Centuries]. Београд: Балканолошки институт САНУ, Манастир Хиландар, Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Fotić, A. (2012). Serbian Orthodox Christian Community in Ottoman Jerusalem (16–17th C.): Sources, Interpretations and Historiographical Problems. Саопштење на научном скупу 20th CIÉPO Symposium: New Trends in Ottoman Studies, 27 June – 1 July 2012. Rethymno. У припреми за штампу.

Фотић, А. (2005). „Између закона и његове примене [Between the Law and its Enforcement]ˮ. У А. Фотић (Прир.), Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба [Private Life in Serbian Lands at the Dawn of Modern Era] (стр. 27–71). Београд: Clio.

Heyd, U. (1973). Studies in Old Ottoman Criminal Law. V. L. Ménage (Ed.). Oxford: At the Clarendon Press.

Hitzel, F. (2012). De la clepsydre à l’horloge. L’art de mesurer le temps dans l’Empire ottoman. In F. Georgeon, F. Hitzel (Sous la direction de), Les Ottomans et le temps (pp. 11–37). Leiden–Boston: Brill.

İlgürel, M. (1981) XVII. Yüzyıl Balıkesir Şer‘iyye Sicillerine Göre Subaşılık Müessesesi. In VIII. Türk Tarih Kongresi, Ankara 11-15 Ekim 1976, Kongreye Sunulan Tebliğler (Vol. II, pp. 1275–1281). Ankara: Türk Tarih Kurumu.

Jennings, R. C. (1978). Kadi, Court, and Legal Procedure in the 17th C. Ottoman Kayseri. Studia Islamica, 48, 133–172.

Kabrda, J. (1969). Le système fiscal de l’ Église orthodoxe dans l’Empire ottoman (d’après les documents turcs). Brno: Universita J. E. Purkyně.

Крешић, О. (2014). Хришћани као сведоци чина (şuhud ul-hal) на кадијским судовима у Османском царству [Christians as Şuhud ul-Hal at Kadi Courts in the Ottoman Empire]. Зборник Матице српске за историју, 89, 23–34.

Матковски, А. (1973). Диетот – крвнината во Македонија и на Балканскиот полуостров за време на турското владеење. Скопје: МАНУ.

Недомачки, В. (2004). Задужбине Немањића у Светој Земљи [The Nemanjić’s Foundations in Holy Land]. У јеромонах Јован (Ћулибрк) (Прир.): Никон Јерусалимац – вријеме, личност, дјело. Зборник радова са међународног научног симпосиона на Скадарском језеру, 7–9. септембра 2000. године [Nikon of Jerusalem – his Time, Personality, and Works. Collection of Papers from International Simposium held on Skadar Lake, 7 – 9 September, 2000] (45–71). Цетиње: Светигора.

Пејић, С., Ниношевић, М. и Трајковић, В. (2017). Јашуњски манастир Светог Јована Претече: пет векова / Јašunja's Monastery of Saint John the Forerunner Baptist: Five Centuries. Лесковац: Народни музеј.

Shefer-Mossensohn, M. (2015). Science among the Ottomans: The Cultural Creation and Exchange of Knowledge. Austin: University of Texas Press.

Суботић, Г. (1987). Зидно сликарство Светог Јована Претече у Јашуњи (1) [Wall Paintings in St John the Baptist in Jašunja (1)]. Лесковачки зборник, XXVII, 23–36.

Суботић, Г. (1988–1989). Из епиграфске грађе поствизантијског доба [From Post-Byzantine Epigraphy]. Саопштења, XX–XXI, 77–92.

Суботић, Г. (1991). Зидно сликарство Светог Јована Претече у Јашуњи (2) [Wall Paintings in St John the Baptist in Jašunja (2)]. Лесковачки зборник, XXXI, 17–30.

Тричковић, Р., (1971). Лесковац у XVIII веку (1683–1804) [(Leskovac in 18th Century (1683–1804)]. Лесковачки зборник, XI, 5–23.

Τσελίκας, Α. (1992). Καταγραφή του Αρχείου του Πατριαρχείου Ιεροσολύμων. (Δελτίο του Ιστορικού και Παλαιογραφικού Αρχείου, Τόμος Ε΄). Αθήνα: Μορφωτικό Ιδρυμα Εθνικής Τραπέζης.

Васић, М. (1966–1967). Лесковац у XVI вијеку [Leskovac in 16th Century]. Годишњак Друштва историчара Босне и Херцеговине, XVII, 41–60.

Васић, М. (1972). Становништво Крушевачког санџака и његова друштвена структура у XVI вијеку [The Population of the Sancak of Kruševac and its Social Structure]. У Стошић А. (Ур.): Крушевац кроз векове. Зборник реферата са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу [Kruševac through Centuries. Conferance Proceedings, Kruševac, 4 –9 October, 1971] (49–72). Крушевац: Народни музеј.

Веселиновић, М. (1910). Јашуњски манастири. Мушки манастир Свети Јован и женски манастир Света Богородица [Jašunja Monasteries. The Male Monastery of St John the Baptist and the Female Monastery of Holy Mother of God]. Годишњица Николе Чупића, XXIX, 338–357.

Wishnitzer, A. (2015). Reading Clocks, alla Turca: Time and Society in the Late Ottoman Empire. Chicago: The University of Chicago Press.

Ζαχαριάδου, Ε. (1996). Δέκα τουρκικά έγγραφα για την Μεγάλη Εκκλησία, 1483-1567. Αθήνα: Εθνικό Ίδρυμα Ερευνών, Ινστιτούτο Βυζαντινών Ερευνών.

Зиројевић, О. (1969). Лесковац у XV и XVI веку [Leskovac in 15th and 16th Centuries]. Лесковачки зборник, IX, 165–170.

Зиројевић, О. (1983). Лесковац и његова нахија од 1455. до 1683. године [Leskovac and its Nahiye from 1455 to 1683]. Лесковачки зборник, XXIII, 211–268.

Зиројевић, О. (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године [The Churches and Monasteries from Peć Patriarchate till 1683]. Београд: Историјски институт – Народна књига.




DOI: https://doi.org/10.22190/TEME180519014F

Refbacks

  • There are currently no refbacks.


© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804