Nikola Božilović
UZ TEMU BROJA
WITH THE TOPIC OF THE ISSUE

---

U ovom broju predstavljeni su kulturološki spisi iskazani kroz različite izražajne forme, počevši od originalnih naučnih radova (članaka pretežno teorijske provenijencije), preko analitičkih studija minulih ili aktuelnih socio-kulturnih fenomena ili događaja, do eseja i osvrta na određene vidove savremene kulturne svakidašnjice.
S obzirom na rafiniranost i samosvojnost globalne teme, nužno je bio poštovan interdisciplinarni pristup. Problematika kulturne tradicije i savremenosti, naime, kreće se između mnogih nauka, ali su radovi ipak usredsređeni na nekoliko osnovnih teorijskih pristupa. Esencijalno polazište zahvata kompleks socioloških nauka na čelu sa sociologijom kulture (umetnosti, religije, obrazovanja). Nezaobilazan je bio i estetički, kao i kulturnoistorijski pristup, a u prezentovanim radovima obilato su korišćeni rezultati i iskustva kulturne, socijalne i političke antropologije.
Radovi su različiti u stilskom, sintaktičkom, semantičkom i svakom drugom literarnom pogledu. Za ovu priliku nije ni bilo potrebno ujednačavati ih u tom domenu, jer upravo originalnošću i spisateljskom autentičnošću oni afirmišu autorsku individualnost i posebnost. Rekao bih da je možda jedina prava stvar koja je ovom prilikom okupila i ujedinila naše autore zapravo centralna tema ovog broja, a ona je: kultura - savremenost i tradicija. Svaka druga sličnost ili različitost u razmatranjima - slučajna je.
U radovima, dakle, ovde prezentovanim, nema eksplicitno zajedničkog, odnosno integralnog pristupa. To ne znači da oni, u odnosu na generalnu temu, ne pružaju jedan relativno celovit uvid. Kultura, ta reč-zamka, kako bi rekao Edgar Moren, njihov je zajednički imenitelj. Nehomogenost autora u teorijskom, vrednosnom, ideološkom ili nekom drugom pogledu, pak, ne bi trebalo da predstavlja hendikep. Naprotiv. U tim diskrepancijama se upravo kristališu mišljenja i pogledi naših savremenih sociologa i drugih teoretičara kulture o relevantnim pitanjima aktuelne kulturološke teorije i sociokulturne stvarnosti.
Tema oko koje su okupljeni autori iz raznih univerzitetskih sredina Srbije (Beograd, Niš, Novi Sad, Priština) i sa različitih fakulteta (filozofski, filološki, učiteljski, fakulteti dramskih umetnosti, fakulteti političkih nauka) bila je dovoljno široka jer u svom naslovu nosi reč "kultura", ali i sasvim konkretna, budući da tu reč, ili ovde pojam, ispućuju sadržaji izvučeni iz iskustva i prakse društva. Među njima su i sledeći problemi: kulturološki pojmovi u novome ključu; širok spektar prisustva tradicije u našem vremenu; politika i kultura (kulturna politika, politika kao kultura, politička kultura); čovek u ogledalu antroposociologije; akulturacija kao proces kulturne dinamike; nacionalna i kulturna istorija; fenomeni urbane kulture (popularna kultura, film, grafiti); kultura kao faktor tranzicije i činilac modernizacije; avangardna umetnost i postmoderna; globalizacija i nacionalni kulturni identitet; kulturnoistorijski aspekti tradicije školstva u Srbiji; istorijski stereotipi i savremeni verski rituali; kulturne osobenosti srpskog pravoslavlja.
Kultura iz sebe isijava mnogostruka značenja. Zato naša tema nije ni izbliza iscrpljena. Broj naših eminentnih kulturologa je takođe daleko veći od ovog koji se za ovu priliku okupio. Kulturna praksa i teorija zahtevaju nove poduhvate. Zato ću podsetiti na duhovnu opasku jednog američkog kulturologa, a koju često izgovaram studentima na početku semestra. Ona otprilike glasi ovako: Kada je reč o kulturi, najpre jedno izvinjenje. Pa, onda - izvinite.