ПОСТМОДЕРНИ УТОПИЗАМ И „ПОСЛЕДЊИ ЧОВJЕК“ /POSTMODERN UTOPIANISM AND „LAST MAN“

Abstract

Апстракт

Рад недвосмислено указује на природу постмодерне и постмодернизма, као и нове епохалне датости пост-постмодерне, који су постали парадигматично уточиште онога што се данас манифестује у формама либералне демократије и неолибералног капитализма. Интенција аутора усмјерена је на могућност друкчијег сагледавања човјекове егзистенције, која своје тежиште неће ослањати на инаугурисаном симулакруму постмодернизма, већ на новим изворима идентитетског препознавања. У циљу јасног приказа постмодернистичког идентитета и са одређеном дозом критичког осврта спрам изданака који су резултат постмодернизма, у раду се са посебном пажњом осврћемо на спутавање субјекта као слободног актера. Када кажемо слободног актера, мислимо прије свега на човјека који своје средиште потражује у свом унутрашњем бићу, а не у спољашњим датостима. Међутим, постмодернизам у великој мјери доприноси стварању субјекта који своје тежиште усредсређује на ствари или, фромовски речено, на објекте, условљавајући властиту поствареност, при чему у царству понуђених ствари све више постаје неко ко конзумира, а све мање неко ко је спреман сам стварати. Постмодернизам производи потпуну равнодушност према антиномијама које синхронизовано постоје, не супростављајући се једна другој. Ријеч је и о препознавању постмодерног тоталитаризма који је остварен идеолошким опозивањем историје, а све у циљу глорификовања либералне епистемологије.

Кључне речи: постмодерна, постмодернизам, пост-постмодерна, неолиберализам, „крај историје“

Abstract

The work clearly indicates the nature of postmodern and post-modernism, as well as new epochal givens post-postmodern, who became paradigmatic refuge of what is now manifested in the forms of liberal democracy and neoliberal capitalism. The intention of the authors focused on the possibility of a different perceptionof human existence, that its center of gravity will not rely on inaugurated a simulacrum of postmodernism, but the new sources of identity recognition. In order to clearly display the postmodern identity and with а designated dose critical review against the grafts that are the result of postmodernism in the paper, with special attention we look back on the restriction of the subject as free actor. When we say free actor, we think first of all a man who claimed his center in your inner being, and not in the external items. However, postmodernism greatly contributes to the creation of an subject that concentrates the focus of their things, causing their own identification with things, while in the realm of things offered increasingly becoming someone who is consumed and less someone who is ready I create. Postmodernism produces a complete indifference to the antinomies that are not synchronized opposing one another. It is about recognizing the post-modern totalitarianism that has been made, ideological revocation of history, with the aim of glorifying liberal epistemology.

Keywords: postmodern, postmodernism, post-postmodern, neoliberalism, "the end history"