ЗАКОНОДАВНА ТУМАЧЕЊА ОДРЕДАБА СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА О ПОРОДИЧНОЈ ЗАДРУЗИ/LEGISLATIVE INTERPRETATIONS OF THE PROVISIONS OF SERBIAN CIVIL CODE ON FAMILY COMMUNITY

Abstract

Предмет овога рада су законски акти који су садржали аутентична тумачења одредаба о породичној задрузи из Грађанског законика за Кнежевину Србију од 1844. године Српског грађанског законика о породичној задрузи. У првом делу аутор је на основу увида у службене класификације ових аката утврдио да су се оне мењале и истакао претпоставку да је разлог промена била еволуција те- оријских ставова о појму тумачења и прихватање, крајем деветнаестог века, становишта да тумачење права, поред утврђивања смисла спорних правних нор- ми (тумачење у ужем смислу), обухвата и попуњавање правних празнина (ту- мачење у ширем смислу). Потом, полазећи од схватања усвојеног у савременој теорији да су тумачење и попуњавање правних празнина одвојене активности, те да су попуњавањем празнина прописа о породичним задругама могле бити и стваране нове норме о породичној задрузи, анализирао је понаособ четири за- конска акта Савета и кнеза донета у периоду од 1847. до 1852. године. Сва чети- ри су у осмом издању Грађанског законика објављеном 1903. године била развр- стана у законодавна тумачења. Након анализе, аутор је изложио закључак који делимично одступа од те службене класификације: једним законодавним актом, од 28. јуна 1849. године, Савет и кнез нису само тумачили одредбе о задругама већ су створили нову норму која је утврдила наследноправни положај мајке у за- друзи у случају смрти сина.

Кључне речи: Српски грађански законик, аутентична тумачења Српског грађанског законика, измене и допуне Српског грађанског законика, породична задруга.

The subjects of this work are authentic interpretations of the Civil Code of the Principality of Serbia (1844) concerning provisions family community (zadruga). In the first part of the paper, after a deep insight into the official classifications of these legal acts, the author shows that these acts were changing. He assumes that the reason of these changes was the evolution of the theoretical views of the concepts of interpretation and acceptance that existed at the end of the 19th century, as well as the attitude that the interpretation of the law, besides its role in determining the meaning of the disputed legal norm (interpretation in the strict sense), also includes filling the legal gaps (interpretation in a wider sense). After that, starting from the idea adopted in the modern theory, according to which the interpretation and filling the legal gap are separate activities, and hence by filling the legal gaps in the regulations on family communities new norms on family community could be created, the author separately analyzed four legislative acts that the Council and the Prince passed from 1847 to 1852. These four legislative acts were classified as legislative interpretations in the eighth edition of the Civil Code published in 1903. After the analysis, the author is presenting the conclusion partially diverges from the official classification. In a single legislative act, dating from 28 June 1849, the Council and the Prince not only interpreted the provisions of the family communty, but they also created a new provision which established the legal hereditary status of the mother in the family community in the event of the death of her son.

Key words: Serbian Civil code; authentic interpretations of the Serbian Civil Code; changes and amendments to the Serbian civil code; family community