ЦИНИЗАМ МЕДИЦИНЕ И ЛЕЧЕЊЕ ЛИТЕРАТУРОМ/MEDICAL CYNICISM AND LITERARY CURE

Abstract

Апстракт
У наше, постмодерно, виртуелно доба, можда није претерано тврдити, књи-жевност остаје последње уточиште хуманог смисла. Целокупан симболички ре-лигиозни и културни капитал савремених цивилизација доживљава девалвацију, а књижевност, иако медијски и културно маргинализована, остаје шанса за ху-манитет. Зато се у њој могу пронаћи и архетипски скривени Бог и архетипски скривени лек од обезличавања човека. Оболео од цивилизације, оболео од вир-туелних стварности, човек своје болести (болести постојања) не може излечити само уско схваћеном медицинском терапијом, већ осмишљавањем свога места у космосу. Понављајући, али и разграђујући, од самих својих зачетака, конвенције и стереотипе друштвене контроле и друштвено и научно обећаног „здравља“ и „знања“ (као једне од највећих заблуда историјске еманципације), књижевност мо-жемо посматрати као последњу анамнезу наших болести, али и као последњи за-лог једног свеобухватнијег оздрављења западног човека. Књижевност дијагности-фикује да је човек „болестан на смрт“, што је дијагноза и Библије, црквене тради-ције, али је, као и у сваком отрову или леку, похрањено у њој и оно друго: медика-мент. Тој (лого)терапији коју прописује књижевност (померено од Франкловог схватања логоторепије) биће посвећен овај рад.

Кључне речи: литература, медицина, лечење, цинизам, моћ.

Abstract
In our postmodern, virtual,age, it is perhapsnot too bold to state that literature remains the last sanctuary of human meaning. The overall symbolical, religious, and
a Рад је настао у оквиру истраживања на пројекту 178018: Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, и изложен на научном скупу Медицина и уметност (Студеница, 5−6. 10. 2012. године)
264
cultural capital of contemporary civilizations undergoes the process of devaluation, whereby literature, although set aside on the margins of media and culture, remains to represent an opportunity to be humane. Therefore, it is in literature that we are to find the archetypal hidden figures of God, as well as the archetypal figures of the concealed cure for a depersonalized man. Sick with civilizational processes and virtual realities, man cannot be curedof his disease (the disease of existence) only by means of specialized medical treatment, but also by means of making sense of his existence within the universe. By repeating, but also disintegrating from their very onset, the conventions and stereotypes of social control, as well as socially and scientifically established and thus guaranteed “health” and “knowledge” (as one of the ultimate misconceptions of historical emancipation), we can perceive literature as the last anamnesis of our diseases and as the last pledge for a more comprehensiverecovery of the Western man. Literature makes the diagnosis that man is “fatally ill”, which is also the Biblical diagnosis and the diagnosis of church tradition. Yet, as is the case with everypoisonandremedy, literature also holds the cure. In opposition to Frankl‟s concept of logotherapy, this paper is focused on the (logo)therapy prescribed by literature.

Key words: literature, medicine, treatment, cynicism, power