ЕМОЦИОНАЛНА КЛИМА У БРАКОВИМА У СРБИЈИ – РАЗВОЈНА ПЕРСПЕКТИВА/EMOTIONAL CLIMATE IN SERBIAN MARRIAGES- DEVELOPMENTAL PERSPECTIVE
Abstract
Циљ овог рада био је приказати како изгледа емоционална клима у бракови- ма у Србији, те описати промене у процењеном квалитету емотивне климе с об- зиром на развојну фазу у животном циклусу породице. Поред тога, у раду су ис- питиване родне разлике у позитивној и негативној размени, као и разлике изме- ђу брачних партнера који имају и који немају децу. У истраживању је учество- вало 456 парова са територије Републике Србије, старости од 19 до 85 година (Asm = 43,75; ASž = 41,08). Од укупног узорка, 119 парова нема децу, док су остали релативно уједначено распоређени по фазама унутар животног циклуса породицe. За процену емотивне климе у браку примењен је упитник Inventory of Affection, Negativity and Sex in Relationships (Huston, Kamenov i Jelić, 2010). Добијени резултати указују на значајне разлике по фазама животног циклуса у перципираној позитивној емотивној размени међу партнерима, и то у смеру опадања и код мушкараца (F = 2,786; p < .05) и код жена (F = 5,486; p < .001). Са друге стране, разлике у процењеној негативној размени нису се показале значај- ним. Описан је тренд померања ка клими засићеној негативном разменом, било у виду непријатељских (хостилних) односа или пак неутралних односа којима доминира емотивна дистанца. Испитивањем родних разлика добијене су разлике у мери позитивне размене, при чему жене постижу више резултате (t = -2,131; p < .05), док разлике међу половима у негативној размени нису добијене. Што се тиче разлике између парова који имају и оних који немају децу, добијени резул- тати нису значајни – ни у случају позитивне, ни у случају негативне размене.
Кључне речи: емоционална клима, позитивна размена, негативна размена, животни циклус породице.
The aim of this study was to describe the emotional climate of marriages in Serbia and to describe the changes in the estimated quality of the emotional climate depending on the developmental phase of the family life cycle. In addition, the study examines gender differences in the perceived positive and negative social and emotional exchange in marital interaction and also differences between the spouses who have and those who don’t have children. The study included 456 couples from Serbia, aged 19 to 85 years (ASm = 43.75; ASw = 41, 08). From the total sample of 456 couples, 119 couples do not have children, while others are relatively equally distributed across the developmental stages of the family cycle. To assess the emotional climate of marriage we used Inventory of Affection, Negativity and Sex in Relationships (Huston, Kamenov and Jelić, 2010). The results indicate significant differences in the perceived positive emotional exchange between the partners depending on the developmental phase, in the direction of decline, for both males (F = 2.786, p <.05), and females (F = 5.486, p <.001). On the other hand, the estimated differences in the negative exchange were not significant. We described a trend moving toward a climate saturated with negative exchange, either in the form of hostile relations or a neutral relationship dominated by emotional distance. Women tend to score higher on the perceived positive excange (t = -2131, p <.05), but no gender differences were observed in the perceived negative exchanges. The differences between the couples who have and those who don’t have children weren’t significant, for both positive and negative social and emotional exchanges.
Key words: emotional climate, positive exchange, negative exchange, developmental stages of the family cycle..
Keywords
Full Text:
PDF (Cрпски)References
Belsky, J., & Pensky, E. (1988). Marital change across the transition to parenthood. Marriage & Family Review, 12(3-4), 133–156.
Berg, J.H., & McQuinn, R.D. (1986). Attraction and exchange in continuing ang noncontinuig dating relationships. Journal of Personality and Social Psychology, 50, 942–952.
Бобић, М. (2004). Домаћинства Србије на почетку трећег миленијума – социодемографска анализа [Households of Serbia at the Beginning of the Third Millennium – Socio-demographic Analysis]. Социологија, 46, 350–372.
Byers, S. (2005). Relationship satisfaction and sexual satisfaction: A longitudinal study of individuals in long-term relationships. The Journal of Sex Research, 42(2), 113–118.
Carstensen, L. L., Gottman, J. M., & Levenson, R. W. (1995). Emotional behavior in long-term marriage. Psychology And Aging, 10(1), 140–149.
Čudina-Obradović, M. i Obradović, J. (2006). Psihologija braka i obitelji [Psychology of Marriage and Family]. Zagreb: Golden marketing – tehnička knjiga.
Davidson, J., & Darling, C. (1988). The sexually experienced woman: Multiple sex partners and sexual satisfaction. The Journal of Sex Research, 24, 141–154.
Душкуновић, А. (2013). Разлике у начинима исказивања љубави и доживљају љубави између парова са и без деце: ефекти на брачно задовољство [Differences in the Ways of Expressing Love and the Experience of Love Between Couples With and Without Children: the Effects on Marital Satisfaction]. (Дипломски рад). Нови Сад: Филозофски факултет.
Fawcett, J. T. (1988). The value of children and the transition to parenthood. Marriage & Family Review, 12(3-4), 11–34.
Framo, J. L. (1994). The family life cycle: Impressions. Contemporary Family Therapy: An International Journal, 16(2), 87–117.
Драганић-Гајић, С. и Стамнековић-Рудић, Б. (2004). Транзиција – изазов браку. У: Ј. Веселиновић (ур). Изазови породица, изазови породичних терапеута у времену транзиције [Transition – the Challenge of Marriage. In: J. Veselinovic (eds). Family Challenges, Challenges for Family Therapists in the Period of Transition]. Београд, Центар за породицу, 74–79.
Gilbert, S. J. (1976). Self disclosure, intimacy and communication in families. The Family Coordinator, 25(3), 221–231.
Gilford, R., & Bengtson, V. L. (1979). Marital satisfaction in three generations: Positive and negative dimensions. Jounal of Marriage and the Family, 41(2), 387–398.
Goldman, N., Korenman, S., & Weinstein, R. (1995). Marital status and health among the elderly. Soc. Sci. Med, 40(12), 1717–1730.
Голднер-Вуков, М. (1988). Породица у кризи [Family in Crisis]. Београд: Медицинска књига.
Gottman, J., & Levenson, R. (2002). A two-factor model for predicting when a couple will divorce: Exploratory analyses using 14-year longitudinal data. Family Process, 41(1), 83–96.
Gottman, J. M. (1993). A theory of marital dissolution and stability. Jounal of Family Psychology, 7, 57–75.
Гудац-Додић, В. (2003). Брак и породични односи у Србији у другој половини 20. века [Marriage and Family Relations in Serbia in the Second Half of the 20th Century]. Токови историје, 3-4, 39–52.
Guerrero, L. K., Andersen, P. A., & Afifi, W. A. (2011). Close encounters: communication in relationships. California: SAGE Publications.
Harway, M. (2005). Handbook of couples therapy. Hoboken, NJ US: John Wiley & Sons Inc.
Huić, A., Kamenov, Ž, Jugović, I. i Huston, T. (2010). Need for affect in romantic relationships. Review of Psychology, 17 (2), 337–358.
Huston, T. (2011). The early connubial roots of marital distress and divorce. Plenarno predavanje. Međunarodni naučno-stručni skup Savremeni trendovi u psihologiji, Novi Sad, 14–16. 10. 2011, Knjiga rezimea, str. 3.
Huston, T. (2009). What` s love got to do with it? Why some marriages succeed and others fail. Personal Relationships, 16, 301–327.
Huston, T. L., & Vangelisti, A. L. (1991). Socioemotional behavior and satisfaction in marital relationships: A longitudinal study. Journal Of Personality And Social Psychology, 61(5), 721–733.
Илић, А. (2013). Ефекат поделе посла у кући на опште задовољство браком – развојна перспектива [The Effect of the Division of Labor in a House on the General Satisfaction With Marriage – Developmental Perspective]. (Дипломски рад). Нови Сад: Филозофски факултет.
Ивков, А. и Ђурђев, Б. (2001). Нупцијалитет и диворцијалитет Баната [Marriages and Divorces in Banat]. Зборник Матице српске за друштвене науке, 110-111, 203–213.
Каменарац, О. (2006). Структура породице као фактор формирања мишљења младих о браку и темељима успешног брака [Family Structure as a Factor in the Formation of Young People's Opinions About Marriage and the Foundations of a Successful Marriage]. Педагошка стварност, 9-10, 802–821.
Karney, B. R., & Bradbury, T. N. (1995). The longitudinal course of marital quality and stability: a review of theory, method and research. Psychological bulletin, 118 (1), 3–34.
Крстић, К., Зотовић, М. и Михић, И. (2012). Процеси у браковима старих [Marital Processes in Elderly Couples]. Примењена психологија, 5(3), 241–258.
Lawrence, E., Cobb, R.J., Rothman, A. D., Rothman, M.T., Bradbury, T. N. (2008).
Marital satisfaction across the transition to parenthood. Journal of Family
Psychology, 22 (1), 41–50.
Марковић, С., Шакотић-Курбалија, Ј. и Курбалија, Д. (2013). Повезаност пола и броја деце са стабилношћу и квалитетом брачног односа [Relationship of Sex and the Number of Children With the Stability and Quality of the Marital Relationship]. Саопштење на међународном научно-стручном скупу Савремени трендови у психологији. Нови Сад: 11–13. 10. 2013. Универзитет
у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за психологију, Нови Сад. Књига сажетака на CD-у, 179–180.
Матејевић, М. и Тодоровић, А. (2012). Функционалност породичних односа и квалитетно родитељство [Functionality of Family Relationships and Good Parenting]. Ниш: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет.
McCathy, B. (2003). Marital sex as it ought to be. Journal of Family Psychotherapy, 14(2), 1–12.
Mc Dermid, S.M., Huston, T., & Mc Hale, S.M (1990). Changes in marriage associated with the transition to parenthood: individual differences as a funcion of sex-role attitudes and changes in the division of household labor. Journal of Marriage and Family, 52(2), 475–486.
McHale, S.M., & Huston, T. L. (1985). The effect of the transition to parenthood on the marital relationship: A longitudinal study. Journal of Family Issues, 5, 409–433.
Михић, И. (2007). Карактеристике и функционалност брачних односа у породицама на територији Војводине. У: М. Зотовић (ур). Породице у Војводини: карактеристике и функционалност [Characteristics and Functionality of Marital Relations in Families in Vojvodina. In: M. Zotović (eds). Families in Vojvodina: Characteristics and Functionality]. Нови Сад, Филозофски факултет, 80–98.
Mihić, I. (2011). Expressing love in marriage: family development. Oral Presentation on Current trends in psychology, Novi Sad, 14–16. 10. 2011. Book of abstracts, 19.
Mihić, I. (2012). Ljubav i pokazivanje ljubavi kao činioci zadovoljstva brakom: perspektiva razvoja braka [Love and Showing Love as Factors of Satisfaction With Marriage: Perspectives of Marital Development]. Saopštenje na 20. godišnjoj konferenciji hrvatskih psihologa Psihoški aspekti suvremene obitelji, braka i partnerstava, Dubrovnik, 7–10. studenog 2012. A. Brajša Žganec, J. Lopižić, Z. Penezić (eds). Knjiga sažetaka. Zagreb, Hrvatsko psihološko društvo, 57.
Михић, И. и Хуић, А. (2012). Улога потребе за емоцијама у показивању љубави мушкараца и жена [The Role of the Need for Emotions in the Process of Men and Women Showing Love]. Примењена психологија, 5 (3), 279–294.
Mihić, I. i Jelić, M. (2012). Ways of showing love in marriage – differences across family development stages. Oral Presentation on 18th Psychology days in Zadar, 24–26. 5. 2012, University of Psychology, Department of Psychology, Paper summaries, 50.
Михић, В. (2010). Корелати и детерминанте етничких предрасуда, полних предрасуда и предрасуда према старима код становника Војводине [Correlates and Determinants of Ethnic Prejudices, Gender Prejudices and Prejudices of Aging in the Population of Vojvodina]. (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
Михић, В., Михић, И., Каменов, Ж., Јелић, М. и Хуић, А. (2013). Подела посла у кући код брачних партнера из Србије и Хрватске – генерацијске и родне разлике. У: И. Јерковић, Ж. Каменов (ур). Вредности, ставови и улоге: трансгенерацијска перспектива [Division of Labor Among the Spouses from Serbia and Croatia – Generational and Gender Differences. In: Jerkovic, Z. Kamenov (eds). Values, Attitudes and Roles: Transgenerational Perspectives]. Нови Сад: Филозофски факултет.
Пернар, М. (2010). Психолошке одреднице брака [Psychological Determinants of Marriage]. Medicina fluminensis, 46(3), 248–254.
Половина, Н. и Жегарац, М. (2005). Развод брака у контексту друштвене транзиције [Divorce in the Context of Social Transition]. Социолошки преглед, 39, 401–418.
Rehman, U. S., & Holtzworth-Munroe, A. (2007). A cross-cultural examination of the relation of marital communication behavior to marital satisfaction. Journal Of Family Psychology, 21(4), 759–763.
Robles, T. & Kiecolt-Glaser, J. (2003). The physiology of marriage: pathways to health. Physiology and Behavior, 79, 409–416.
Sprecher, S. (1998). Social exchange theories and sexuality. The Jounal of Sex Research, 35, 32–43.
Stanley, S. M., Markman, H. J., & Whitton, S. W. (2002). Communication, conflict and commitment: Insights on the foundations of relationship success from a national survey. Family Process, 41(4), 659–675.
Storaasli, R. D., & Markman, H. J. (1990). Relationship problems in the early stages of marriage: A longitudinal investigation. Journal Of Family Psychology, 4(1), 80–98.
Шакотић-Курбалија, Ј. (2013). Квалитет и стабилност брачног односа у различитим фазама брака [Quality and Stability of Marital Relations in Different Stages of Marriage]. Годишњак Филозофског факултета, Нови Сад, 38(2), 129–148.
Шакотић-Курбалија, Ј. (2011). Карактеристике брачног односа и тражење психолошке помоћи [Marriage Relationship Characteristics and Professional Psychological Help-seeking]. (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
Шакотић-Курбалија, Ј., Стојаковић, М. и Курбалија, Д. (2013). Повезаност квалитета брачног односа са социодемографским варијаблама [Relationship Between Quality of the Marital Relationship and Socio-demographic Variables]. Саопштење на међународном научно-стручном скупу Савремени трендови у психологији. Нови Сад: 11–13. 10. 2013. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за психологију, Нови Сад. Књига сажетака
на CD-у, 181–182.
Шованец, А. (2014). Разлике у провођењу слободног времена, подели посла и задовољству сексуалном релацијом код парова без деце и парова чија су деца одрасла [Differences in the Implementation of Free Time, Division of Labor and the Satisfaction of Sexual Relation Between the Couples Without Children and the Couples whose Children have grown up]. (Дипломски рад). Нови Сад: Филозофски факултет.
Tadinac, M., Kamenov, Ž., Jelić, M. i Hromatko, I. (2005). Što ljubavnu vezu čini uspješnom? [What Makes a Romantic Relationship Successful?]. Izvještaj s XV ljetne psihologijske škole, Milna, otok Brač, 2005. Zagreb: Filozofski fakultet.
Umberson, D., Chen, M. D., House, J. S., & Hopkins, K. (1996). The effect of social relationships on psychological well-being: Are men and women really so different?. American Sociological Review, 61(5), 837–857.
Великић, Д. (2011). Ефекти квалитета сексуалне релације на доживљај љубави и опште задовољство партнерском везом: развојна перспектива [The Effects of the Quality of Sexual Relations on the Experience of Love and General Satisfaction with the Romantic Relationship: Developmental Perspective]. (Дипломски рад). Нови Сад: Филозофски факултет.
White, L., & Edwards, J. N. (1990). Emptying the nest and parental well-being: Ananalysis of national panel data. American Sociological Review, 55(2), 235–242.
Refbacks
- There are currently no refbacks.
© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804