THE ROLE OF UNIVERSITY EDUCATED WORKERS IN IMPROVING INNOVATIVENESS OF LARGE COMPANIES IN SERBIA/УЛОГА ВИСОКООБРАЗОВАНИХ РАДНИКА У УНАПРЕЂЕЊУ ИНОВАТИВНОСТИ ВЕЛИКИХ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ
Abstract
The aim of this paper is to emphasize the importance of university educated workers in improving innovativeness of large companies in Serbia. Specifically, Serbia, as a country that has belatedly embarked on a process of economic transition, has lost its large companies. Large companies create over 65 % of gross domestic product in modern market economies. The backbone of the growth of large enterprises is made of innovation in respect of products, processes, organization, and marketing. The paper is based on the data obtained from a sample of 188 large companies in Serbia that implemented any innovative activity in 2012. Based on this data, we constructed a regression model in which the determinant of innovativeness was the percentage share of university educated employees, while the control variable was the data on the age of installed equipment. The constructed model was fully applicable to 56 % of large companies in the sample, and such a high coefficient of determination clearly shows that a high share of university educated employees fosters innovativeness, and thus growth and development of large companies in Serbia.
Key words: university educated employees, age of equipment, research and development, innovativeness, large companies.
Циљ рада јесте да се укаже на значај виоскообразованих радника за унапређење иновативности великих предузећа у Србији. Наиме, Србија као земља која је са закашњењем ушла у процес економске транзиције изгубила је своја велика предузећа. Велика предузећа креирају преко 65% бруто домаћег производа у савременим тржишним привредама. Окосницу раста великих предузећа чине иновације у производима, процесима, оранизацији и маркетингу. У раду се апострофира значај високообразованих радника за унапређење иновативности великих предузећа у Србији. Са тим у вези коришћени су подаци на узорку од 188 великих предузећа у Србији, која су реализовала неку иновативну активност током 2012. године. На бази ових података конструисан је регресиони модел у коме је детерминанта иновативности процентуално учешће запослених са високимобразовањем, док је као контролна променљива коришћен податак о старости инсталиране опреме у њима. Констуисани модел апсолутно је применљив на 56% великих предузећа из узорка и са овако високим коефицијентом детерминације недвосмислено је показано да виши ниво учешћа упосленика са високимобразовањем поспешује иновативност, а самим тим и раст и развој великих предузећа у Србији.
Кључне речи: високообразовани радници, старост опреме, истраживање и развој, иновативност, велика предузећа.
Keywords
Full Text:
PDF (Cрпски)References
Aghion, P., & Howitt.P. (1998). Endogenous Growth Theory. Cambridge: MIT Press
Arrow, K. J. (1962). Economic Welfare and the Allocation of Resources for Inventions. In R.R. Nelson (ed.), The Rate and Direction of Invention Activity. Princeton University Press for NBER.
Becheikh, N., Landry, R. & Amara, N. (2006). Lessons from Innovation Empirical Studies in the Manufacturing Sector: A Systematic Review of the Literature from 1993-2003. Technovation, 26 (5/6), 644-64.
Bessler, W. & Bittelmeyer. (2008).Patents and the Performance of Technology Firms: Evidence from Initial Public Offerings in Germany. Financial Markets and Portfolio Management, 2008, 323-356.
Burrone, E. & Jaiya, G. S. (2005). Intellectual Property (IP) Rights and Innovation in Small and Medium-Sized Enterprises. Geneva: World Intellectual Property Organization.
Christensen, M. C. (1997).The Innovator's Dilemma. Harvard: Harvard Business School Press.
Fagerberg, J. & Verspagen B. (2002). Technology-gaps, Innovation, Diffusion and Transformation: an Evolutionary Perspective. Research Policy, 31(8-9), 1291-1304.
Grossman, Gene M. & Helpman, E. (1994). Endogenous Innovation in the Theory of Growth. The Journal of Economic Perspectives, 23-44.
Grossman, G. & Helpman, E. (1991). Innovation and Growth in the Global Economy, Cambridge: MIT Press, 46-51.
Hodgkinson, A. (1998). Innovation in the Illawarra. Labour Market and Regional Studies Centre. University of Wollongong, Australia.
Hoffman, K., Parejo, M., Bessant, J. & Perren L. (1998). Small Firms, R&D, Technology and Innovation in the UK: A Literature Review. Technovation, 18 (1), 39-55.
Legge, J. M. (1993). Economics and Innovation: Old Theories and New Directions, 4th ENDEC World Conference on Entrepreneurship, Singapore.
Mairesse, J. & Mohnen, P. (2010).Using innovation surveys for econometric analysis, Working Paper Series. UNU-MERIT Working Papers. United Nations University.
Nelson, R. & Sydney, W. (1982).An Evolutionary Theory of Economic Change. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press.
Romer, P. M. (1986). Increasing Returns and Long Run Growth. Journal of Political Economy, 94, 1002-1037.
Rothwell, R. (1994). Towards the Fifth-Generation Innovation Process. International Marketing Review, 11(1), 7-31.
Schumpeter, J. (1961). The Theory of Economic Development. New York: A Galaxy book,
Schumpeter, J. A. (1942). Capitalism, socialism and democracy. New York: Harper.
Schumpeter, J. A. (1939). Business cycles. New York: McGraw Hill.
Solow, R. M. (1956). Technical Change and the Aggregate Production Function. Review of Economics and Statistics, 39, 65-94.
Souder, W. (1987). Managing New Product Innovation. Lexington Books, Lexington.
Statistical Office of the Republic of Serbia, database, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Refbacks
- There are currently no refbacks.
© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804