O NESLUČAJNOJ SLUČAJNOSTI
(Kako se dolazi do tekstova i temata u časopisima)

U ''Uvodniku'' se izlaže na ličnom primeru, a kao nauk onima kojima je potreban, put dolaženja do rukopisa i temata u naučnim časopisima.

I
Tri eseja o religijskoj toleranciji

Opredeljujući se, tamo negde na isteku 70-ih godina prošloga stoleća, za izučavanje religije, tj. sociologiju religije, kao životni poziv u veberovskom smislu toga pojma, rano sam počeo da putujem, učestvujem na naučnim skupovima i upoznajem tadašnje velikane domaće i strane sociologije. Iako tek u asistentskom zvanju, nekako sam, valjda intuitivno, na vreme shvatio da bez truda, izlaska na sociološku scenu i priključivanja oštroj profesionalnoj utakmici nema rezultata, a kamoli zadovoljstva. ''Krstareći'' od Ljubljane - preko Portoroža, Rijeke, Zadra, Splita i Sarajeva... - do Zagreba, bar je takvo iskustvo, nailazilo se na korektan prijem, kolegijalnu pažnju i želju za saradnjom. Ta empirija, plodotvorna komunikacija i stečena prijateljstva udarila su vidljiv pečat i obogatila me kao čoveka, naučnika i profesora.
Među nekolicinom naučnika, zaslužnih za intelektualno stasavanje mladog religiologa, svakako se izdvaja i dr Esad Ćimić, profesor Filozofskog fakulteta u Zadru, pionir jugoslovenske sociologije religije i, uz prof. Srđana Vrcana i prof. Đuru Šušnjića, njeno najznačajnije pero. Strašan rat mržnje i nasilja je prekinuo fizičke kontakte, ali duhovne, i da je hteo - nije mogao. Nakon čitave decenije, to se divno pokazalo pri ponovnom susretu sa lucidnim profesorom negde sredinom istekle godine. Tamo mi je, na okruglom stolu hrvatskih i srpskih socijalnih analitičara u organizaciji Hrvatskog akademskog društva iz Subotice, ljubazno ponudio na publikovanje tekst ''Političko i religijsko u društvu'', ili sam ga ja zamolio - više se ne sećam i jeste bez važnosti. Esad je Ćimić znao da ću ga objaviti, pa i ne slagao se sa potkom teksta, pokojim primerom i određenim tumačenjima.
I za vreme vojne i rastakanja nam negdašnje otadžbine, kritički sam prosuđivao po neki Ćimićev napis. Ali je tu već umešan Pavle Mojzes (Paul Mojzes), Amerikanac naše ''gore list'' (otuda sloboda u transkribovanju imena). Taj internacionalno ugledni religiolog, inače profesor na Rouzmont koledžu (Rosemont, Pensylvania, USA), indirektno je omogućio naše sučeljavanje, priređivanjem vredne knjige - Religion and the War in Bosnia, Scholar Press, Atlanta 1998 - i uvršćivanjem naših ogleda: The Bosnian Crossroadas (pp. 132-144); Serbian Orthodox Church, the Disintegration of Second Yugoslavia, and the War in Bosnia and Herzegovina (pp. 150-159). Sa dr Mojzesom sam godinama u prepisci, u nekoliko navrata su nam se putevi ukrstili, a pri poslednjem, prošle jeseni u Centru ''Sava'' na međunarodnoj konferenciji ''Doprinos verskih zajednica pomirenju, poštovanju različitosti, demokratiji, ljudskim pravima, zaštiti verskih manjina, saradnji i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi'', nije bilo teško obezbediti ekskluzivno pojavljivanje teksta ''Tipovi susreta među religijama'' na srpskom. Izuzetno cenim njegove teorijske i praktične napore u uspostavljanju međureligijske saradnje, gajenju religijske tolerancije i pacifikaciji trusnog balkanskog prostora.
Ajlinu Barker (Eileen Barker), profesorku sociologije reli-gi-je na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije (The London School of Economics), uključuje u ''priču'' o religijskoj (ne)toleranciji činjenica da je, u periodu kada smo bili satanizovani do neizdržljivosti, sama demonstrirala tolerantnost i hrabrost, došavši, na moj poziv, dva puta u Jugoslaviju -  u Niš i Beograd - i obišavši Kosovo, moravske srednjevekovne svetinje i manastir u Temskoj. Sigurno glavni svetski stručnjak za nove religiozne pokrete (New Religious Movements), tj. za sekte i kultove, nastale od 50-ih godina minulog veka naovamo (''Verski odgovor, koji je zadovoljavao naše roditelje, ne zadovoljava uvek našu decu. Pogled na svet, koji može zadovoljiti jednog poljoprivrednika u poljskom selu, neće obavezno zadovoljiti univerzitetskog profesora u Beogradu ili pekara u Nišu.''), ona, za razliku od E. Ćimića i P. Mojzesa usredsređenosti na ''susrete'' - saradnja, indiferentnost, sukob - velikih religija i konfesija, fokusira pažnju na žigosanje malih veroispovednih zajednica od strane države, tradicionalnih crkava i većinskog verničkog naroda. Možda je upravo tu, u odnosu većina-manjina (manjinske vere i vere manjina), izistinska arena za testiranje spremnosti na toleranciju svake vrste, i religijske dakako; ključ za razrešavanje odsudnijih trvenja među ljudima, nacijama i državama?
Krećući se od Niša, svrativši u Zadar kod prof. Ćimića, posetivši dr Mojzesa i Rouzmont, domaćinski ugostivši gospođu Barker, vratismo se doma - i tako nasta omaleni temat o religijskoj toleranciji.

II
Tri eseja o socijalno-ekonomskom stanju Roma

Kada je jednog, preterano toplog septembarskog dana prošle godine, u pratnji prevodioca za italijanski jezik u niškoj ispostavi Italijanskog konzorcijuma za solidarnost (ICS), kročio u moj kabinet na Mašinskom fakultetu mlađi, simpatičan čovek, za naše prilike neobične kombinacije imena i prezimena - Timoti Trevor-Brisko (Timothy Trevor-Briscoe), diplomac znanog Fakulteta političkih nauka sa još poznatije i najstarije evropske visokoškolske ustanove - Univerziteta u Bolonji (Facolta` di Scienze Politiche, Universita` di Bologna), nije se mogla pretpostaviti blagotvornost toga susreta. Utanačujući razgovor, rutinski sam pristao da ''odigram ulogu'' romološkog stručnjaka, pružim elementarne informacije i darujem kolegu setom knjiga. Ali, desilo se to da smo Timoti i ja proveli nekoliko sati u iznenađujuće temeljnoj i detaljnoj raspravi, pri čemu je on prilježno beležio pasaže mojih romoloških pogleda, trenutne misaone izlete, svaku izgovorenu rečenicu. Izvrsno, do sitnica obavešten o ''niškoj romskoj sceni'', jer je već obavio nisku intervjua sa lokalnim uglednicima, postavljao je suštinska pitanja, očevidno tragajući za krajnjim teorijskim tumače-njem sakupljenog iskustvenog materijala. Rastali smo se sa utiskom da mu se dopao moj - još koherentno nedomišljen - model integracije Roma (socijalno-ekonomsko područje - političko-pravno polje - sfera kulture), oslonjen na Maksa Vebera postulate socijalne stratifikacije: klasa - moć - status. Uopšte nisam sumnjao da će Trevor-Brisko sačiniti kvalitetnu studiju o ekonomskom položaju niških Roma, uzrocima takvoga stanja i preporukama za promenu. I, čvrsto sam rešio da mu objavim rukopis, najpre, u ''Temama'' i na engleskom, a, potom, i u obliku zasebne knjižice i na srpskom jeziku, nadajući se da nisu prevagnuli jedino lokal-patriotski razlozi.
Više od Bolonjezove, posle samo mesec-dva, iznenadila me je poseta gospođice Paole Pagliani (Paola Pagliani), šefice spomenutog ICS-a. Nakon kraćeg upoznavanja, odmah mi je ponudila da za njenu instituciju sprovedem socio-empirijsko istraživanje sa naslovom ''Income Generating Activities for Roma People in South Serbia (Bujanovac, Vranje, Leskovac)''. Namah sam prihvatio, iako izuzetno zauzet redovnim akademskim obavezama, dobrano okupiran drugim religiološkim i romološkim projektima i ne tako spreman na ''iskakanje'' iz oblasti bazičnog interesovanja - proučavanja vere i običaja Roma. No tu se negde lelujala Timotijeva senka, njegova zaokupljenost socio-ekonomskim položajem niških ''garavih momaka'', i želja da iskoristim priliku i proverim sastavnice modela integracije. Trebalo je izvideti mogu li oni, uz potporu i sadejstvo okruženja, razviti mikropreduzetnički duh i ''stati na svoje noge'', tj. samoizdržavati se i uklopiti u sredinu. ''Romi na buvljaku'' - što je samo delić istraživanja i studije, koja će se skoro pojaviti na srpskom - itekako jesu u vezi sa problemima Trevorovog napisa, osvetljavajući tzv. drugu stranu medalje socio-ekonomskog stanja Roma i/ili ne-Roma. Premda u skici, njih štampamo i zbog sociološke ekskluzivnosti: tako su retki empirijski uvidi u flea market, a i iskustva, do kojih je došao istraživački tim (D. B. Đorđević, J. Živković, D. Todorović), i primenjene tehnike biće od koristi sociolozima usmerenim na Rome.
I kako to svagda biva, kada se razvije i razgrana istraživačka i svakojaka akademska aktivnost - ''neslučajna slučajnost'' - treći list u trolistu priloga o socijalno-ekonomskom položaju Roma jeste ''ubran'', opet mesec-dva kasnije, u Skoplju 25. januara tekuće godine, u susretu dela ''niške romološke škole'' i makedonskih kolega. Zahvaljujući predusretljivosti prof. dr Petra Georgievskog, vodećeg makedonskog sociologa, došlo se do skrupuloznih studija o socijalno-ekonomskim, zdravstvenim i gradograditeljskim aspektima života u svim skopskim romskim naseljima, posebno u Šuto Orizare - najvećoj romskoj naseobini na Balkanu. Tako je dr Divna Lakinska-Popovska, rukovodilac ovih projekata i profesor na tamošnjem Institutu za socijalni rad i socijalnu politiku Filozofskog fakulteta, svojim tekstom zatvorila krug i omogućila omaleni temat. Timoti Trevor-Brisko je krenuo od niških mala - Beograd i Crvena Zvezda - mi osmotrili, zajedno sa gospođicom Pagliani, leskovačke, vranjanske i bujanovačke mahale i buvljake, i skupa sa prof. Lakinskom-Popovskom završili u skopskoj ''Šutki''  i Topaana mali.

Dragoljub B. Đorđević