O "NEČUVENIM" STVARIMA U SOCIOLOGIJI
"Nečuvene" stvari su sastavni delovi naših života. Neki ih nazivaju skandalima, neki ekcesima, sporadičnim pojavama, neki im pridaju značaj a neki ih doživljavaju kao trendove kratkog daha i bez mnogo uticaja. Činjenica je da je jedan broj "nečuvenih" stvari ušao u istoriju (kolektivnu ili individualnu) i zauvek promenio barem jedan deo naših života. Kada govorimo o profesionalnom životu sociologa, par "nečuvenih" događaja je svakako obeležilo ne samo disciplinu kojom se bavimo, već i svako pojedinačno poimanje sociologije. Krenimo od samog naziva discipline, tog "nesrećnog" i "nedopustivog" spoja starogrčkog i latinskog jezika, preko uvođenja sociologije na univerzitet, pa do formiranja modernog sociološkog pravca (simbolički interakcionizam) čiji su predstavnici izašli na loš glas među prijateljima teoretičarima zbog organizovanja skandaloznih zabava na kojima sakupljaju materijal za svoje studije.
Ni danas ne nedostaju događaji koje odudaraju od tradicionalnog shvatanja bavljenja sociologijom uopšte, i posebno nastavom sociologije. Tako smo svedoci trenda formiranja sve većeg broja posebnih sociologija: sociologija roda, tranzicije, sociologija menadžmenta su samo neki od primera. Ovaj trend je dobar pokazatelj ne samo promena u "duhu vremena" već i pravovremene reakcije sociologa na novonastali poredak stvari.
Sledeći ovaj trend, jedan "nečuven" događaj odigrava se ovih dana i u vašem okruženju. Oktobra ove godine (2001.) je na Mašinskom fakultetu u Nišu pokrenut kurs koji je specifičan kako po temi kojom se bavi tako i po metodici izvođenja nastave. Naziv kursa je "Sociologija romskog identiteta", a um iz koga je nastala ideja da aktuelna društvena kretanja pretoči u "prenosivo znanje", pripada profesoru Dragoljubu B. Đorđeviću, redovnom profesoru Mašinskog fakulteta u Nišu. Profesor Đorđević je sa saradnicom Marijanom Filipović, aplicirao za stipendiju koju daje Curriculum Development Competition iz Budimpešte i jedini je iz Jugoslavije dobio poverenje i finansijsku podršku da svoju ideju o organizovanju ovakvog, u pozitivnom smislu, "nečuvenog" kursa sprovede u delo. Tako je Mašinski fakultet postao jedan od prvih državnih fakulteta u zemlji na kome studenti imaju priliku da se pored tehničkih, usko stručnih znanja iz prirodnih i tehničkih nauka upoznaju sa osnovnim postavkama sociologije kao nauke i to na jedan atipičan način - ne slušajući i učeći o "apstraktnim" sociološkim teorijama i metodama već kroz praktičnu primenu sociološkog načina mišljenja na konkretnu društvenu grupu - na Rome. Stoga je osnovni cilj ovog kursa da kroz sociološku prizmu pruži znanja o prošlosti i sadašnjosti Roma, njihovoj kulturi i običajima, društvenoj poziciji kroz istoriju i danas, kao i o političkom biću.
Jedna od specifičnosti kursa je i metodika izvođenja nastave koja se na izgled sastoji od uobičajenog naizmeničnog smenjivanja predavanja i vežbi. Međutim, izvođenje ovog kursa podrazumeva uključivanje velikog broja gostiju u proces nastave. Gosti su sa jedne strane stručnjaci za pojedine oblasti iz romologije, i sa druge strane lideri romskih zajednica u Srbiji – političari, pesnici, muzičari, intelektualci. Pored predavanja koja se održavaju na fakultetu, kurs podrazumeva i "odlazak na teren" - 4 nastavne ekskurzije (poseta romskim grobljima u Jelašnici, Rujniku, Ravnom Dolu; poseta najsiromašnijem romskom naselju Masurica kod Surdulice; poseta romskom kultnom mestu Zajde Badža; poseta romskom mediju - Radio "Nišavi") koje imaju za cilj da približe studentima pojedine aspekte života Roma.
Sledeća specifičnost kursa je rad na vežbama. Osnovni cilj vežbi na ovom kursu je da studente mašinstva obuči u onim veštinama koje će im biti potrebne za dalji akademski rad a ne stiču ih na ostalim kursevima. Naglasak se ne stavlja na prosto memorisanje informacija i određenog sadržaja, već na poboljšanje sposobnosti mišljenja. Ovde se prvenstveno misli na ohrabrivanje kritičkog i analitičkog mišljenja, koje se na vežbama "uči" kroz debate, simulacije, igre.
Konačno, kurs je specifičan i zbog načina ocenjivanja. Naime, postoje dve vrste ocenjivanja: ocene koje dobijaju studenti i ocene koje dobijaju voditelji kursa. Što se tiče ocenjivanja studenata, ne postoji klasičan usmeni ispit. Vrednuje se svako studentsko zalaganje na predavanjima i vežbama. Studenti su u obavezi da za vreme trajanja kursa napišu i odbrane dva rada - kritički prikaz knjige i završni esej.
Jasno je zbog čega je kurs "Sociologija romskog identiteta" nečuvena stvar u jugoslovenskoj sociologiji. Međutim, ovakvi kursevi već predstavljaju standard u drugim delovima sveta, tako da ovaj kurs govori i o novim praksama kako u shvatanju toga šta znanje jeste, tako i u držanju nastave. Ovakav način rada je baziran na ideji "student centered learning" - učenje koje se zasniva i osluškuje potrebe studenata, nasuprot kod nas opšteprihvaćenom "teacher based learning", koje se bazira skoro isključivo na onome što nastavnik smatra da je važno. Jedan od osnovnih principa ovog novog trenda je "učite ih manje" (teach them less) - neka čitaju manje ali neka to što čitaju imaju prilike da razumeju i upotrebe. Očigledno je da kursevi ovog tipa dovode u pitanje i "vuku" na prevrednovanje svih naših dosadašnjih poimanja o tome kako nastava treba da izleda.
Tekstovi koji slede pisali su studenti Mašinskog fakulteta koji ove godine slušaju kurs "Socilogija romskog identiteta". S obzirom da je bilo nemoguće objaviti svih 29 kritičkih prikaza, odabrali smo 10 reprezentativnih. Cilj njihovog objavljivanja u jednom ovakvom stručnom žurnalu je da sa jedne strane potkrepe tezu da "student centered learning" zavređuje pažnju i da sa druge strane ilustruju rezultate ovakvog pristupa, najkonkretnije primenjenog tokom izvođenja kursa "Sociologija romskog identiteta". Kritički prikazi koji su pred Vama nisu pretrpeli izmene od strane voditelja kursa - tekstovi su autentični, onakvi kakve su ih studenti napisali. Njihova kritika je "kritika čistog srca" (D. B. Đorđević), bez opterećujuće težnje za popularnom političkom korektnošću. Kao rezultat toga, pročitaćete da "knjiga i nije tako loša", ili da je "jedina mana ove knjige to što je moraš pročitati nekoliko puta da bi razumeo sadržinu i temu knjige". O kvalitetu kritičkih prikaza koji slede sudite i Vi čistog srca - zar nisu studenti najpozvaniji da nas kritikuju?

LITERATURA
 1. Jaques, David. 2001. Learning in Groups. A Handbook for Improving Group Work (Učenje u grupama. Priručnik za poboljšanje rada u grupama). 3rd Edition. Kogan Page
 2. Fry, Heather et al. 2001. A Handbook for Teaching & Learning in Higher Education. Enhancing Academic Practice (Priručnik za predavanje i učenje u visokom obrazovanju. Poboljšavajući akademski rad). Kogan Page

Marijana Filipović