TM G. XXVI Br. 2 Str. 173 - 174 Niš april - jun 2002.
REČ PRIREĐIVAČA
Shvatajući članstvo u redakciji kao izazov, prihvatila sam se i obaveze da priredim ovaj broj Tema. Težila sam da izborom valjanih tekstova domaćoj naučnoj javnosti na relevantan način prezentujem sociološka razmišljanja, ne samo jugoslovenskih, već i nekih inostranih autora o nepobitno najvažnijim obeležjima savremene civilizacije (procesima globalizacije, ekološkoj krizi i održivom razvoju kao paradigmi  sadašnjeg i budućeg razvoja). Nadam se da sam uspela u tome. Istovremeno, svesna sam da nedostaju tekstovi sa anglo-saksonskog govornog područja, te osećam obavezu da za jedan od narednih temata posvećenih sociološkim aspektima zaštite životne sredine pribavim radove sa ovog područja.
* * *
Mnogi od nas suočeni su s dilemom da li nam neko sa strane nameće način proizvodnje, potrošnje, života; kakvu hranu jedemo, kakav vazduh udišemo; kako će izgledati naši potomci ukoliko ih uopšte bude bilo. Pomenuta pitanja nametnuli su i procesi globalizacije i ekološka kriza, koji čine jedno od osnovnih obeležje savremene civilizacije. Mnogi naučnici i stručnjaci različitih profila nastoje da ukažu na pozitivne i/ili negativne posledice globalizacije i na moguće puteve ublažavanja i prevazilaženja ekoloških problema.
Ekološka kriza kao proizvod i "nužna konsekvenca jedne filozofije napretka, bezprizivne filozofije razvoja /.../ koja će svoju moć zasnivati na bespoštednoj eksploataciji i degradaciji čovekove spoljašnje i unutrašnje prirode" (Lj. Despotović, 1989) dovodi u pitanje ne samo opstanak nekih biljnih i životinjskih vrsta, već i opstanak čoveka i planete Zemlje. Iznalaženje uzroka i ublažavanje posledica narušavanja ekološke ravnoteže zahteva angažovanje i saradnju među naučnicima. Traganju za putevima izlaska iz ekološke krize, priključili su se i sociolozi, a 70-tih godina prošlog veka oformljuje se i jedna posebna sociološka disciplina koja se bavi odnosom, međuuticajem i međuzavisnošću čoveka/društva i životne sredine - socijalna ekologija..
U ovom broju predstavljena su neka, pre svega sociološka promišljanja globalizacije, ekološke krize i trenutno jedino prihvatljivog modela daljeg razvoja - održivog razvoja. Osim radova domaćih, publikovani su i tekstovi stranih autora, na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, kao i tri prikaza  od kojih se jedan odnosi na doktorsku disertaciju iz oblasti pedagoško-andragoških nauka, ali ima i te kako dodirnih tačaka sa temom.
Valja napomenuti, da rad N.M. Mamedova direktno nije povezan sa temom, ali je publikovan jer sadrži opsežnu analizu tridesetak postojećih određenja socijalne ekologije, kao jedne od najmlađih socioloških disciplina, što ga čini izuzetno značajnim i vrednim.
Ostali objavljeni radovi bave se sledećim problemima: globalizacijom i ekološkom krizom; ekološkom etikom i zaštitom životne sredine; međuodnosom ekologije, humanizma i kulture; odnosom ekologije, naučno-tehničkog progresa i ekonomije; antropogenom uzrokovanošću eko-rizika; održivim razvojem.
Prezentovanim radovima, tema nije iscrpljena jer je reč o složenom fenomenu i naravno, mnogo je veći  broj autora koji se bave socioekološkim promišljanjem i istraživanjem osnovnih obeležja savremene civilizacije. Verujem da će publikovani radovi doprineti razvoju i afirmaciji socijalne ekologije na ovim prostorima i da đe ovaj temat inicirati i ostale autore da nam šalju svoje priloge na ovu posve aktuelnu temu!

Vesna Miltojević