УТИЦАЈ ДЕПРЕСИЈАЦИЈЕ НАЦИОНАЛНЕ ВАЛУТЕ НА ТРГОВИНСКИ БИЛАНС РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ/THE IMPACT OF NATIONAL CURRENCY DEPRECIATION ON THE TRADE BALANCE OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract

Многа емпиријска истраживања не потврђују, или пак стављају у други план, позитиван утицај депресијације националне валуте на трговински биланс земаља у развоју. Зато се у овом раду истражује утицај пораста реалног ефективног девизног курса (директно нотирање – европска конвенција) на извоз, увоз и, уопште, на трговински биланс Републике Србије. На тај начин искључује се утицај инфлације, која мање или више поништава позитивно дејство депресијације националне валуте. Од методологије која се примењује у истраживању истиче се корелациона анализа и анализа еластичности увоза и извоза у контексту Маршал–Лернеровог услова. Резултати истраживања показују да пораст реалног ефективног девизног курса има мали, позитиван ефекат на трговински биланс, и то захваљујући релативно високој еластичности домаће тражње увоза. Са друге стране, изражена је изразита нееластичност извоза на подстицај путем смањења вредности националне валуте, што је проблем структурне природе, као и високе увозне зависности највећих извозних сектора Републике Србије.

Кључне речи: депресијација националне валуте, трговински биланс, реални ефективни девизни курс, еластичност увоза и извоза, политика девизног курса.

Many empirical studies don’t confirm, or, put in the second plan, the positive impact of the increase in the exchange rate (direct notation – European convention) on the balance of trade of the developing countries. Therefore, this paper examines the effect of the national currency depreciation on exports, imports and, in general, thebalance of trade of the Republic of Serbia. This excludes the impact of inflation, which more or less cancels out the positive effect of the national currency depreciation. The methodology applied in the study highlights the correlation analysis and analysis of the elasticity of imports and exports in the context of the MarshallLerner condition. The research results show that the increase in the real effective exchange rate has a small positive effect on the trade balance, thanks to the relatively high elasticity of the domestic demand on imports. On the other hand, a distinct lack in the elasticity of exports to the stimulus through a reduction in the value of the national currency is noticeable, which is a problem of a structural nature, as well as the high import dependence on the largest export sectors of the Republic of Serbia.

Key words: depreciation of the national currency, trade balance, real effective exchange rate, elasticity of imports and exports, exchange rate policy.