ПРИВАТНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ – (МЕЂУНАРОДНИ, КОМУНИТАРНИ И НАЦИОНАЛНИ ПРАВНИ ОКВИРИ)/ PRIVATE EMPLOYMENT AGENCIES - (INTERNATIONAL, EUROPEAN AND NATIONAL LEGAL FRAMEWORK)

Радоје Брковић

DOI Number
-
First page
1379
Last page
1397

Abstract


Апстракт

 

            Приватне агенције за запошљавање су реалност на глобалном тржишту рада, а привремени рад је њихов најзначајнији израз.

            На међународном плану, правни статус ових агенција регулисан је Конвенцијом Међународне организације рада бр. 181 о приватним агенцијама за запошљавање, коју је ратификовало свега 29 држава, међу kоје спада и Србија.

            Европска унија усвојила је директиву 2008/104 ЕЗ о раду преко агенција (предузећа) за привремено запошљавање. Државе чланице извршиле су имплементацију одредаба наведене Директиве у свој правни систем.

            Привремено агенцијско запошљавање је значајан и незаобилазан облик радног ангажовања лица која су радно способна и желе да раде. Оно што је најважније јесте гарантовање начела једнаког поступања према радницима агенције за привремено запошљавање (упућени радници) у односу на раднике предузећа – корисника привременог рада. Углавном, законом се регулише рад предузећа (агенција) за привремено запошљавање. У појединим државама овај облик рада регулише се одредбама закона о раду, што је и логично јер је агенција за привремено запошљавање послодавац. У другим државама донoсе се посебни закони о приватним агенцијама, односно о агенцијама за привремено запошљавање, а само у малом броју држава регулише се законом о запошљавању.

            Између приватних агенција  за запошљавање и јавних служби за запошљавање треба да се успоставе партнерски односи. Јавне службе за запошљавање не треба да имају монополски положај.

            Србија треба, у најскоријој будућности, да Законом о раду регулише статус агенција за привремено запошљавање.

Кључне речи: приватне агенције за запошљавање, агенције (предузеће) за привремено запошљавање, конвенције и препоруке Међународне организације рада, директива 2008/104/ЕЗ и национални правни прописи

 

Abstract

 

            Private Employment Agencies became a reality on the global labour market, and temporary work represents their most significant part.

            On the international level, legal status of these agencies is regulated through the Convention No. 181 on Private Employment Agencies which has been ratified by 29 countries so far, including the Republic of Serbia. 

            European Union adopted Agency Work Directive 2008/104, and member states implemented its provisions into their respective legal systems.     

            Temporary agency work has become the most significant form of labour engagement of people who are willing to work. Very important issue is related to a principle of equal treatment of the workers hired through the private employment agencies, in terms that they must have the same legal status as the regular employees. Mostly, the scope and status of private employment agencies in various countries is regulated by the Law. It can be a Labour Code, or some other special law on private agencies for employment, or finally, in some countries, and only few of them, scope and status of private employment agencies can be regulated by the Employment Law.

            A partnership should be established between private agencies for employment and public employment services. Public employment services should never have a monopoly in this field.   The Republic of Serbia should, in near future, regulate the status of private agencies for employment in Labour Code.

Key words: private agencies for employment, conventions and recommendations of ILO, Directive 2008/104 on Agency Work.

 


Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Bejaković, P. (2014). Zakon o radu sa komentarima i tumačenjima [Labour Law with comments and explanations. Zagreb: Tim press.

Bescond, D., Chataignier, A. & Mehran, F. (2003). Seven indicators to measure decent work: An international comparison. International Labour Review, 142(2), 179–212.

Betten, L. (1993). International Labor law. Deventer, Boston: Kluwer.

Blanpain, R. (2006). European Labor Law. Hague: Kluwer Law International.

Bodiroga-Vukobrat, N., Laleta S. & Jukić A. (2008). Posebnosti reguliranja radnog vremena u kontekstu smijernice 2003/88/EZ s osvrtom na nacionalna riješenja u Njemačkoj, Austriji i Hrvatskoj [Specifics Related to Working Time Regulation in the Context of 2003/88/EC Directive with Special Reference to Domestic Legal Solutions in Germany, Austria and Croatia. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 29(1), 71−109.

Брковић, Р, (2012). Омладинске и студентске задруге као пружаоци услуга у радном ангажовању младих [Youth and student cooperatives as service providers in employment. У: М. Мићовић (ур), Зборник радова „XXI век – век услуга и Услужног права (стр. 203−219). Крагујевац: Правни факултет у Крагујевцу.

Брковић, Р. (2010). Флексибилно тржиште рада у условима глобализације [A flexible labor market in terms of globalization. Правни живот, 11, 479−486.

Брковић, Р. (2011). Атипични рад и приватне агенције за запошљавање у међународном радном праву [Flexibile forms of work and private employment agencies in International Labor Law. У: М. Мићовић (ур), Зборник радова „XXI век – век услуга и Услужног права (стр. 351−361). Крагујевац: Правни факултет у Крагујевцу.

Valticos, N. (1983). Droit international du travail, 2e édition. Paris: Dalloz.

Gandounin, F. (1982). Pour une approche socio-economique du travail tempraire. Droit social, 7-8, 551−566.

Gijsbert, van L. (2013). Private employment agencies in the Netherlands, Spain and Sweden. Geneva: International Labour Office, Sectoral Activities Department.

Godfrey, М. (2006). Employment dimensions of decent work: Trade-offs and complementarities. Geneva: International Labour office.

Јашаревић, С. (2002). Флексибилне форме запошљавања у Закону о раду [Flexible forms of employment in the Labor law. Радно и социјално право, 1−3, 92−106.

Каламатијев, Т. & Ристовски, А. (2013). Флексибилност и сигурност радног односа у радном законодавству Републике Македоније (развој и перспектива) [Flexibility and Security of the Labour Relations in the Republic of Macedonia. Радно и социјално право, 1, 75−99.

Лакићевић, С. (2014). Радна снага на лизинг противречности између законских решења и стварног стања [Workforce designated to leasing Contraditions between the legislation and reality. Радно и социјално право, 1, 227−236.

Лубарда, Б. (2000). Уговор о привременом раду [The contract for temporary work. Радно и социјално право, 1−3, 142−154.

Лубарда, Б. (2004). Европско радно право [European Labor Law. Подгорица : ЦИД.

Лубарда, Б. (2012). Радно право – Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу [Labоr law - Discussion of dignity at work and social dialogue. Београд: Правни факултет у Београду.

Миленковић, М. & Миленковић, Т. (2002). Запошљавање у Србији − од зачетка до ослобођења земље 1944, књига I, [Recruitment in Serbia - from the beginning of the liberation of the country in 1944, Volume I. Београд: Републички завод за тржиште рада.

Петровић, А. (2009). Међународни стандарди рада [International Labor Standards. Ниш: Правни факултет у Нишу.

Петровић, А. (1998). Ризик незапослености [Unemployment Risk. Радно и социјално право, 7, 311−325.

Петрушић, Н. и Бекер, К. (2012). Практикум за заштиту од дискриминације [Anti-Discrimination Practicum. Београд: Партнери за демократске промене.

Пешић, Р. (1969). Међународна организација рада [International Labour Organization. Нови Сад.

Радуловић, З. (2014). Привремени и повремени послови са освртом на измене у законодавству Републике Србије [Temporary and Part-time Work with emphasisi to changes in the Legislation of the Republic Serbia. Радно и социјално право, 1, 163−171.

Реинерт, Е. (2006). Глобална економија [Global economy. Београд: Чигоја.

Розић И., Јасак, П., и Божиковић, Н. (2014). Економски потенцијал упућених радникa у Европској унији [The economic potential of seconded workers in the European Union. Радно и социјално право, 1, 153−62.

Урдаревић, Б. (2011). Флексибилност тржишта рада и запошљавање преко агенција у Европској унији. Зборник радова „XXI век – век услуга и Услужног права (463−477). Крагујевац: Правни факултет у Крагујевцу,.

Frenzel, H. (2010). The temporary Agency Directive. European Labor Law Journal, 1(1), 119−135.

Шундерић, Б. (2001). Право МОР-а. Београд: Правни факултет у Београду.

Законска и друга документа:

Устав Републике Србије, Сл. гласник РС, Бр. 98/2006.

Конвенција бр. 181 о приватним агенцијама за запошљавање Службени гласник РС –Међународни уговори, Бр. 2(2013).

Директива 2008/104/ЕЗ Европског парламента и Већа од 19. новембра 2008. године о раду путем агенција за привремено запошљавање, (Службени лист Европске уније Л327/9).

Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Сл. гласник РС, Бр. 36/2009 и 88/2010.

Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Службени гласник РС, Бр. 36/2009, 88/2010.

Закон о изменама и допунама закона о раду, Сл гласник РС БР. 75/2014.

Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености 2003, Сл гласник РС БР. 71/2003, 84/2004.

Закон о раду, Службени лист Црне Горе, Бр. 49/2008.

https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/MONOGRAPH/89886/103369/F-622727815/HUN89886.pdf.

http://www.ciett.org/index.php?id=200.

http://www.nsz.gov.rs.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804