СТУДИЈА О ЕФИКАСНОСТИ ПАРНИЧНИХ ПОСТУПАКА ПРЕД ОСНОВНИМ СУДОМ У НИШУ/ A STUDY ON THE EFFICIENCY OF CIVIL PROCEEDINGS BEFORE THE BASIC COURT IN NIŠ

Abstract

Апстракт

У овој студији, коришћењем методологије Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ), аутор испитује ефикасност парничних поступака пред Основним судом у Нишу у периоду од 2008. године до 2014. године. Мере се три индикатора ефикасности парничних поступака: стопа ажурности (clearance rate); дужина трајања (парничних) поступака, исказана преко временске диспозиције (disposition time) и односа обрта предмета (case turnover ratio); и број нерешених предмета, укључујући и старе предмете. Циљ је установити да ли су, и у којој мери, парнични поступци пред Основним судом у Нишу ефикасни у посматраном седмогодишњем периоду, у светлу предузетих реформских мера на плану унапређења ефикасности српског правосуђа и нарочито ефикасности парничних поступака. Полазна претпоставка је да су ефекти нових решења из Закона о парничном поступку (ЗПП) из 2011. године, пре свега, ефекти увођења и имплементације новог начела временског оквира, видљиви на плану ефикасности парничних поступака. Најважнији налази јесу да није дошло до убрзања парничних поступака, повећања стопе ажурности и смањења броја нерешених предмета пред Основним судом у Нишу, посебно у периоду након примене ЗПП-а.

Кључне речи: ефикасност, парнични поступак, ажурност, дужина поступака, предмети.

Abstract

In this study, using the methodology of the European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ), the author examines the efficiency of civil proceedings before the Basic Court in Niš in the period from 2008 to 2014. The author measures three indicators related to the efficiency of civil proceedings: the clearance rate, the length of the civil proceedings expressed by means of the disposition time and the case turnover ratio, and the number of unresolved cases, including the old ones. The aim of this study is to determine whether, and to what extent, the civil proceedings before the Basic Court in Niš were efficient in the observed seven-year period, particularly in light of the reform measures on improving the efficiency of the Serbian judicial system and, in particular, the efficiency of civil proceedings. The initial assumption is that the effects of new legal solutions contained in the 2011 Litigation Act, primarily the effects of introducing and implementing a new time frame principle, are visible in terms of efficiency of civil proceedings. The most important findings prove that there was no significant acceleration of proceedings, increase of clearance rate and reduction of the number of unresolved cases before the Basic Court in Niš especially in the period after the application of the Litigation Act.

Keywords: efficiency, civil proceeding, clearance rate, length of proceedings, cases