ПСИХОЛОШКA ДИМЕНЗИЈА САМОУБИЛАЧКОГ ТЕРОРИЗМА/PSYCHOLOGICAL DIMENSION OF SUICIDE TERRORISM

Марко Милутин Крстић

DOI Number
-
First page
509
Last page
524

Abstract


У раду ће бити упоредно приказани и коментарисани резултати досадашњих истраживања самоубилачког тероризма, а циљ рада је описивање овог феномена са психолошког становишта, односно анализа психолошких карактеристика и мотивационих фактора који покрећу терористе самоубице. Аутор ће у раду настојати да пружи адекватан одговор на питање шта то бомбаше самоубице мотивише да делују на такав начин и да ли они заиста представљају девијантне особе и ментално болесне фанатике како их већина квалификује. Наиме, терористи самоубице представљају један од најекстремнијих криминолошких проблема и феномена и свакако нису новa појава у људској историји. Специфичност овог вида тероризма огледа се у испољавању одлучности терориста да изгубе живот у извођењу напада, у циљу реализације политичких циљева. Овај облик тероризма представља најсмртоноснији терористички модалитет, а његова специфичност манифестује се кроз облик насилног чина у којем сам људски живот представља убитачно и деструктивно терористичко оружје.

Кључне речи: самоубиство, самоубилачки тероризам, бомбаш самоубица, психолошки фактори, мотивација, смрт.

 

The aim of this study is to scientifically describe and explain suicide terrorism from a psychological point of view and analyse the psychological characteristics and motivational factors that trigger suicidal terrorists. The author of this study will seek to provide an adequate answer to the question of what motivates suicide bombers to act in such a manner and whether they really are deviants and mentally ill fanatics as most qualify them. In fact, suicide terrorists are one of the most extreme criminological problems and phenomena and certainly not a new aspect in human history. The specificity of this form of terrorism is reflected in the expression of the determination of terrorists to lose their lives in carrying out the attack, in order to attain political goals. This form of terrorism is the deadliest terrorist modality and its specificity is manifested in the form of a violent act in which a human life is a deadly and destructive terrorist weapon.

Key words: suicide, suicide terrorism, suicide bomber, psychological factors, motivation,  death.


Keywords

самоубиство, самоубилачки тероризам, бомбаш самоубица, психолошки фактори, мотивација, смрт.

Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Bandyopadhyay S., Younas J. (2011). Poverty, political freedom, and the roots of terrorism in developing countries, Federal reserve bank of St. Louis, 1–11.

Bhatia A. (2004). The Discources of terrorism, Journal of Pragmatics 41(2): 279–289, DOI: 10.1016/j.pragma.2008.05.016

Бабовић Б. (1997). Полиција у светском поретку [Police in the world order], Факултет политичких наука, Београд, 212.

Бајагић М. (2010). Самоубилачки тероризам – савршено оружје [Suicide terrorism – the perfect weapon], Супротстављање тероризму – Висока школа унутрашњих послова Бања Лука, 203–221.

Биланџић М., Грубић А. (2012). Самоубилачки тероризам: Стратешке и социјеталне димензије [Suicide terrorism: Strategic and societal dimensions], Полемос, Vol.XV, No.30 , Загреб, 53–80.

Бошковић Мило (2003). Криминолошки лексикон [Criminological lexicon], Матица српска и Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 354.

Бошковић М. (1998). Криминалистика методика [Crime methodology], Полицијскa академија, Београд, 54.

Букелић Ј. (2009). Аутоагресиивност [Autoaggression], Академија медицинскиих наука српског лекарског друштва, Београд, 61.

Буторац К. (2011). Психолошки и организацијски приступи самоубилачком тероризму [Psychologists and organizational pristupy suicide terrorism], Polemos 14 (2), 11–28, Zagreb.

Voronina L. (2008). Explaining Suicide Bombers.' Behavior – Approaches and Limitations, Vol. 3, No 1, New York, 30–39.

Ganor B. (2000). The Rationality of the Islamic Radical Suicide attack phenomenon International conference on “Countering Suicide Terrorism, Herzliya, Izrael, 6.

Гаћиновић Р. (2012). Облици савременог тероризма [Forms of modern terrorism], Наука, Безбедност, Полиција, 2/2012, Београд, 1–15.

Димитријевић В. (1982). Тероризаm [Terrorism], „НИРО-Радничка штампа“, Београд, 115, 116.

Игњатовић Ђ. (2006). Криминологија, [Criminology] „Службени гласник“, Београд, 83, 84.

Југовић А. (2011). Социјално-демографска и етиолошка обележја суицида у савременом друштву [Socio-demographic and etiological characteristics of suicide modern society], Специјална едукација и рехабилитација, Vol. 10, бр. 3, Београд, 529–546.

Kruglanski A W, Golec А. (2005). A, Individual Motivations, The Group Process and Organizational Strategies in Suicide Terrorism, Maryland, 1–21.

Марић С. (2012). Тероризам као глобални проблем [Terrorism as a global problem], Медианали, Vol. 6, No. 11, Zagreb, 87–102.

Матовић В. (2007). Улога индоктринације концептом мучеништва у

исламистичком самоубилачком тероризму [The role of the concept of martyrdomindoctrination in Islamist suicide terrorism], магистарска теза, Факултет безбедности, Београд, 12.

Мијалковић С. (2011). Национална безбедност [National security], Криминалистичко – полицијска академија, Београд, 24.

Милошевић, М. (2009). Терористи: жртве и злочинци – фактори криминалне мотивације [Terrorists: victims and criminals – criminal factors motivation], Факултет безбедности, Београд, 66.

Мићић П. (2006). Самоубилачки тероризам [Suicide terrorism], Алтера, Београд, 13, 14.

Pape R., Feldman K. J. (2010). Пресецање фитиља: Експлозија глобалног самоубилачког тероризма и како га зауставти, University of Chicago Press, Chicago 9, 10.

Riaz H. (2009). What Motivates the Suicide Bombers? Yale Center for the Study of Globalization, http://yaleglobal.yale.edu/content/what-motivates-suicide-bombers-0

Takeda А. (2012). Das regressive Menschenopfer Vom eigentlichen Skandalon des gegenwärtigen Terrorismus, vorgänge, Heft 1/2012, Berlin, 116–129.

Пенев Г., Становић Б. (2007). Самоубиства у Србијии почетком 21. Века икретања у протеклих педесет година [Suicides in the Republic of Serbia at the beginning of the 21. century in the eponymous movement the past fifty years], Центар за демографска истраживања института друштвених наука, Београд, 25.

Петровић Д. (2009). Самоубилачки тероризам [Suicide terrorism], Страни правни живот, 3/2009, Београд, 67–109.

Савић А. (2004). Тероризам – од традиционалног ка постмодерног [Terrorism – from the traditional to postmodern], Безбедност, бр. 5/04, Београд, 653–671.

Симеуновић Д. (1989). Политичко насиље [Political violence], Радничка штампа, Београд, 132.

Симеуновић Д. (2009). Тероризам [Terrorism], „Едиција Кримен“, Београд, 66–73.

Стајић Љ. (1999). Основи безбедности, [Fundamentals of Security], Полицијска академија, Београд, 282.

Crenshaw М. (2007). Explaining Suicide Terrorism: A Review Essay, Security Studies, No. 1, 133–162. DOI: 10.1080/09636410701304580

Crenshaw М. (1981). The Causes of Terrorism, Vol. 13, No. 4, 379–399.

Шијаковић М. (2007). Тероризам и проблем идентитета [Terrorism and identityproblem], Нова српска политичка мисао: „Нова едиција“, вол. XIV, 1–2 НИЦ, Београд, 105–128.

Шикман М. (2007). Самоубилачки тероризам – феноменолошки и виктимолошки аспекти [Suicide terrorism – phenomenological and victimological Aspects], Београд: Наука–безбедност–полиција, Vol XIII, No. 1, Београд, стр. 173–191.

Шикман М. (2008). Самоубилачки тероризам [Suicide terrorism], Безбедност, полиција, грађани, Бања Лука, 1/08, 70–85.

Wolf Y., Frankel O. (2007). Terrorism: Toward an overarched account and prevention with a special Reference to pendulum interplay between both parties, Aggression and Violent Behavior: A Review Journal, 12, 259–279.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804